26-08-2022, 11:40 PM
(26-08-2022, 09:41 PM)Милослав Самарџић Пише:(26-08-2022, 07:36 PM)Chicot Пише: To sve mogu biti ovakve i onakve indicije, ne može biti konačan dokaz.
Svako ima tačku pucanja.
1.Како то мислиш?
Како је то Сајић пукао?
2. А Јордан Радовановић, који је видео Калабића такође у јануару 1946, па то рекао Пешићу и он објавио?
А она два сведока погибије Калабића 19. јануара 1946, која су то рекла попу Даниловићу, а он под заклетвом, пошто му је предочена морална и материјална одговорност, поновио пред судом?
Мени делује да не прихваташ логику истраживања, па ни судску логику. Прва сакупља изјаве и пореди их. И изјаве удбаша наравно. Како су они ухваћени у лажи много пута, то су компромитовани сведоци и они се одбацују. Док од наших сведока нико није компромитован, а сем тога су и независни - нису се познавали.
Судска логика, заправо пракса, има своја правила. По тим правилима утврђен је датум смрти Калабића, као што се дакле утврђује за ма кога.
3.
Шта подразумеваш под коначним долазим? Шта би ти да си судија, а имаш обавезу да одлучиш у разумном року, имаш правила, процедуру? Рекао би да чекаш печат Удбе, или шта? Нема га. Дали су шта имају, струка је доказала да је то фалсификовано. Оно што постоји је довољно за суд, аутоматски и за историографију.
Ако није за тебе, значи да не признајеш суд, судског вештака, сведоке, итд. Што је наравно твоје право, само констатујем.
Evo
1. Mislio sam na Kalabića.
2. Jesi li gledao film 12 gnevnih ljudi? Baš na temu kvarljivosti ljudskog opažanja i sećanja.
Dakle, ne kažem da to nije tačno, samo mislim da nije dovoljno oslanjati se na sećanja, iskaze ljudi bez ukrštanja sa dokumentima. Čak i ako možemo poverovati da je neko dao najpošteniji iskaz moguć, ne znači da je navedeno istinito. Ljudi greše.
Ovo samo napominjem jer mi se čini da nisi dovoljno oprezan i nepoverljiv kada su izjave ljudi za koje pretpostavljamo da su moralni, pošteni.
3. E pa za razliku od suda, istorija nema zadate rokove. Koliko slučajeva ima da se nakon stotina godina otkrije neka nova činjenica o odredjenom dogadjaju ili otkloni prethodna zabluda.
Moja logika istraživanja je da sam nepovrerljiv prema svakom podatku, izjavi, svedočanstvu dok me snaga činjenica koje otkrijem ne uveri u suprotno.
Sud je u ovom slučaju morao da donese odluku (bilo kakvu) i to na osnovu dokumentacije kojom je raspolagano. Istorija ima mogućnost da bude strpljivija, i ne mora na prečac da lomi preko kolena (u nedostatku uverljivijih dokaza).
Kako ne priznajem odluke suda? Pa rekao sam u odgovoru Džoniju. Medjutim, ako je sudska odluka merilo, zašto to ne važi i u komunističkim presudama četničkim liderima 40-tih?
Slažem se, bilo je politički motivisano. Pa i ovo sad je (država je dala mogućnost rehabilitacije, nije naučna zajednica izborila to pravo ni iz čega) , bez obzira što je ishod nesumnjivo pravedniji.