[Милослав Самарџић]

Грешака је било, слабости такође.

Хронолошки , прва, епска, грешка са трагичним последицама је 27.март.

Стратешки - дефанзивно опредељење, што према окупаторима, што према комунистима, што према савезницима. Дефанзивну стратегију је определио геноцид и масовни злочини над цивилима, иако праведна и заштитника, водила је у пораз.

Губљење иницијативе у односу на све непријатеље од краја 1942, непознавање шире слике рата од стране вођства, кратковидост, нетактичност у ангажманима са непријатељем са једне и нетактичност у односима са представницима савезника са друге стране.

Допуштање себи умешаност у контра злочине, реваншизам, освету, па и елиминацију појединих  људи под сумњивим образложењима (комунистички јатак, на пример).

Иначе, не слажем се са Шумадинцем, ЈВ није могла урадити ништа боље контра комуниста у 1941. Нису били довољно јаки и муниције без.

Како мислиш дефанзивна стратегија? У документима се јасно види офанзивна стратегија.
Како губљење иницијативе од краја 1942? У јесен 1943. иницијатива четника највишем долази до изражаја, а она је плод претходне стратегије.