[Бенито]

Пошто сам прочитао "Са Јелице плануле варнице", да напишем пар речи...

Са Јелице плануле варнице је књига у којој је свој ратни пут описао поручник Станојло Плазина, витез Краљевског ордена Карађорђеве звезде, и један од најистакнутијих устаника из Драгачевског краја тих преломних година српске историје, на почетку Другога светског рата. Аутор нам поред војничких-ратних података, које су сигурно од непроцењиве историографске важности, даје информације и о њему лично, судбини и историји његовог краја, његовој породици и личностима многих других из тог периода.

Историја поручника Плазине, његове породице и краја једина може дати објашњење на питање: који би то народ, у тренутку када Европом без милости гази Хитлерова ратна машина, готово потпуно усамљен, без довумљења подигао општи устанак, пркосећи без страха Голијату? Који би се то људи, оскудевајући у свему, одлучили да се одметну у планине и шуме, ризикују своје животе и животе читавих својих породица, и боре против вишеструко моћнијег нападача? Који би се то људи, који су од ратног материјала имали једино морал од челика, усудили да у срцу окупиране Европе, ослобађају читаве градове и села? 

Ако схватимо историју тих горостаса, њихових очева, ђедова и прађедова, њиховог Драгачева, схватићемо да су њихови поступци били потпуно природни. Није постојала сила под којом би ти људи узмицали. Зато што је у њиховим срцима узидано сво јунаштво, сва част и достојанство њихових славних предака. Зато што су поседовали истанчан осећај за слободу, и безграничну љубав према својој Отаџбини и своме Краљу. Управо зато су, иако потпуно усамљени, остали упамћени као врхунски борци, часни људи и миљеници нашег Чиче.

Судбина поручника Плазине говори нам о човеку који је своју Отаџбину ставио на прво место, и који је за њу несебично дао себе. Као истински равногорски јунак, његов живот и судбине његових ратних другова, служиће као пример генерацијама како Србин треба да живи и да се бори.

П.С. На мене је лично највећи утисак оставило сазнање да су окосницу устаничких снага, од самога почетка устанка, чинили солунци, ветарани ослободилачких ратова 1912-1918. Многи од њих, тада већ у шестој деценији живота, прихватили су се тешких и опасних задатака и положаја. То је само још једна потврда, поред оне формалне, да је Југословенска војска директна наследница наше, ослободилачке Српске војске из минулих ратова. Не само по саставу и људству, већ по духу који је у њој владао.

Хвала Бениту, и госпођи Ани, приређивачу ове књиге.

Вечна слава никада покореним витезовима ђенерала Драже.

Монархист, хвала на лепим речима.
Прочитај све, па ћеш имати потпуну слику.