17-01-2023, 11:22 PM
Почетком 20. века у Крагујевцу је живео Љубинко Минић,младић који је још од раних дана био опчињен Чарли Чаплином.Као мали је остао без оца.Једва је преживео страхоте ПСР заједно са својом мајком.Око 1925. већ је био стасао у момкаумео је до савршенства да имитира и скида све потезе Чарли Чаплина.Одушевљавао је пријатеље,познанике,комшије када је обучен у широке панталоне,са полуцилиндром на глави,залепљеним брковима,великим ципелама и штапом у руци изводио разне керефеке по кући и дворишту.
Врло често је одлазио у биоскоп и без даха гледао Чаплина.Толико се уживео у улогу наведеног да је данима могао да не скрене поглед с његове слике вежбајући покрете и мимику.Овладао је великим репертоаром гримаса и ходања,набавио чак и фрак Чарли Чаплина.
Толико је постао интересантан да је сваке године о Белој недељи предводио карневал у Крагујевцу,у којем су учествовали многобројни грађани а одушевљена деца и народ на улицама поздрављали су свечану поворку и наравно локалног Чарлија.
Једне године из масе истрча девојка,пољуби сочно Љубинка Чаплина,баци му се у загрљај и након неколико секунди отрча назад у публику.Њен гест је био бурно поздрављен а он остаде ошамућен...
Сутрада, збацио је са себе Чаплиново одело, отчао до града и јурио по улицама не би ли нашао дотичну девојку.Када ју је спазио усхићен јој је пришао,док је шетала са другарицама и представио се.
Девојка му је рекла да је диван, да је исти Чаплин и да је зато пришла и пољубила га,а затим се утопила у маси шетача не осврћући се за Љубинком.Он је клонуо,тешко се разочарао,вратио се кући и пао у постељу.Наредних месеци јој је покушао прићи,али сваки пу узалуд.
Следеће године о Белој недељи појавио се на улицама, али то више није био он, гледао је збуњено по маси света не би ли спазио девојку и тако из године у годину живео је само за тај дан.Слао је писма,молбе,преклињао али све узалуд, девојци није могао прићи.
Туга због неузвраћене љубави све је више обузимала младића. Запустио је све.У једном тренутку одлучио се за очајнички корак, написао јој опроштајно писмо и попио већу количину смртоносног раствора.Лекари су успели да му спасу живот али последице су биле катастрофалне.Још једном је, наредне године, смогао снаге да се појави на улицама као Чарли Чаплин. И опет је иста девојка пришла,бацила му се у загрљај и пољубила га у уста што је јаднику унело трачак наде у већ отписани живот.
Али то није било довољно да га заиста спасе. После неколико дана те 1930. године,умирући у великим мукама,позвао је мајку и затражио да му на споменик ставе његову слику у Чаплиновом костиму. Мајка му је испунила жељу након смрти. Његов гроб се налази на старом варошком гробљу, у лошијем је стању али се види.Слика је мало избледела,али се јасно може прочитати Љубинко Минић (1907-1930).
Врло често је одлазио у биоскоп и без даха гледао Чаплина.Толико се уживео у улогу наведеног да је данима могао да не скрене поглед с његове слике вежбајући покрете и мимику.Овладао је великим репертоаром гримаса и ходања,набавио чак и фрак Чарли Чаплина.
Толико је постао интересантан да је сваке године о Белој недељи предводио карневал у Крагујевцу,у којем су учествовали многобројни грађани а одушевљена деца и народ на улицама поздрављали су свечану поворку и наравно локалног Чарлија.
Једне године из масе истрча девојка,пољуби сочно Љубинка Чаплина,баци му се у загрљај и након неколико секунди отрча назад у публику.Њен гест је био бурно поздрављен а он остаде ошамућен...
Сутрада, збацио је са себе Чаплиново одело, отчао до града и јурио по улицама не би ли нашао дотичну девојку.Када ју је спазио усхићен јој је пришао,док је шетала са другарицама и представио се.
Девојка му је рекла да је диван, да је исти Чаплин и да је зато пришла и пољубила га,а затим се утопила у маси шетача не осврћући се за Љубинком.Он је клонуо,тешко се разочарао,вратио се кући и пао у постељу.Наредних месеци јој је покушао прићи,али сваки пу узалуд.
Следеће године о Белој недељи појавио се на улицама, али то више није био он, гледао је збуњено по маси света не би ли спазио девојку и тако из године у годину живео је само за тај дан.Слао је писма,молбе,преклињао али све узалуд, девојци није могао прићи.
Туга због неузвраћене љубави све је више обузимала младића. Запустио је све.У једном тренутку одлучио се за очајнички корак, написао јој опроштајно писмо и попио већу количину смртоносног раствора.Лекари су успели да му спасу живот али последице су биле катастрофалне.Још једном је, наредне године, смогао снаге да се појави на улицама као Чарли Чаплин. И опет је иста девојка пришла,бацила му се у загрљај и пољубила га у уста што је јаднику унело трачак наде у већ отписани живот.
Али то није било довољно да га заиста спасе. После неколико дана те 1930. године,умирући у великим мукама,позвао је мајку и затражио да му на споменик ставе његову слику у Чаплиновом костиму. Мајка му је испунила жељу након смрти. Његов гроб се налази на старом варошком гробљу, у лошијем је стању али се види.Слика је мало избледела,али се јасно може прочитати Љубинко Минић (1907-1930).