22-01-2023, 10:20 PM
Подизање споменика страдалим Чехословацима
Идеја о подизању споменика родила се јуна 1922. године.Тада је сасвим случајно Никола Стевановић,начелник војне музике,испред хотела Таково срео потпуковника Милихера,војног аташеа Чехословачке Републике са којим је био добар друг и пријатељ још из Африке 1916. године.Милихер је аутомобилом у друштву са послаником Калином и Оришеком,чланом чехословачког парламента ишао из Јагодине за Београд. Како се наводи у Политици од 29. септембра 1924. године,два пријатеља су на иницијативу Николе Стевановића отишла да обиђу гробље стрељаних Словака.
Када су стигли,затекли су су гробље у доста запуштеном стању,те је Стевановићу,пред пријатељем било јако непријатно.Чим се вратио у касарну,послао је једног наредника са војницима да уреде гробље.Они су наместили ограду,крст и засадили цвеће.Овој групи војника додељен је као задатак одржавање гробља и у наредном периоду.Три месеца након тога образован је Одбор за подизање споменика.
Радови на дефинитивном уређењу и подизању споменика почели су маја месеца 1923. године. После више месеци израде споменик је завршен као и све припреме за његово откривање које је заказано за 28. септембар 1924. године.
Чехословачка влада на отварање споменика послала је многобројне представнике а такође су ту били и припадници,тада већ озбиљног чехословачког ваздухопловства.Упућена је и једна група аероплана изграђених у домаћим фабрикама.Групу су сачињавала три двокрилна двоседа за извиђање Аеро типа 12 снабдевених моторима Maybach од 200 кц,стављена под команду ваздухопловног капетана пилота Маршалека,кога је пратио извиђачки капетан Браун. Са друга два аероплана управљали су ваздухопловни капетани Дршота и Типич,праћени својим механичарима.
Свечаност на Становљанском пољу,почела је тачно у десет часова.Почетак су огласили плотуни,прво из пушака једне чете, а затим и из топова.Истовремено у граду огласиле су се сирене,на свим фабрикама и млиновима,а зазвонила су и звона на црквама.
По завршетку освећења споменика страдалим Чехословацима,на бини су се ређали разни говорници.Међу њима су били и чехословачки посланик Јан Ђеба, као и представник банатских Словака адвокат др. Штур а у име чешких легионара Сикорин.
После полагања венаца извшен је дефиле трупа.Прво је парадним кораком продефиловао 19. пешадијски пук са једним митраљеским одељењем,затим три батерије пољске артиљерије,рефлекторско одељење,стрелци чехословачке школе.болничка чета,соколи,лоптачки клуб...итд.
Након завршених свечаности породицама изгинулих Чехословака раздељене су бронзане минијатуре споменика за успомену.
Идеја о подизању споменика родила се јуна 1922. године.Тада је сасвим случајно Никола Стевановић,начелник војне музике,испред хотела Таково срео потпуковника Милихера,војног аташеа Чехословачке Републике са којим је био добар друг и пријатељ још из Африке 1916. године.Милихер је аутомобилом у друштву са послаником Калином и Оришеком,чланом чехословачког парламента ишао из Јагодине за Београд. Како се наводи у Политици од 29. септембра 1924. године,два пријатеља су на иницијативу Николе Стевановића отишла да обиђу гробље стрељаних Словака.
Када су стигли,затекли су су гробље у доста запуштеном стању,те је Стевановићу,пред пријатељем било јако непријатно.Чим се вратио у касарну,послао је једног наредника са војницима да уреде гробље.Они су наместили ограду,крст и засадили цвеће.Овој групи војника додељен је као задатак одржавање гробља и у наредном периоду.Три месеца након тога образован је Одбор за подизање споменика.
Радови на дефинитивном уређењу и подизању споменика почели су маја месеца 1923. године. После више месеци израде споменик је завршен као и све припреме за његово откривање које је заказано за 28. септембар 1924. године.
Чехословачка влада на отварање споменика послала је многобројне представнике а такође су ту били и припадници,тада већ озбиљног чехословачког ваздухопловства.Упућена је и једна група аероплана изграђених у домаћим фабрикама.Групу су сачињавала три двокрилна двоседа за извиђање Аеро типа 12 снабдевених моторима Maybach од 200 кц,стављена под команду ваздухопловног капетана пилота Маршалека,кога је пратио извиђачки капетан Браун. Са друга два аероплана управљали су ваздухопловни капетани Дршота и Типич,праћени својим механичарима.
Свечаност на Становљанском пољу,почела је тачно у десет часова.Почетак су огласили плотуни,прво из пушака једне чете, а затим и из топова.Истовремено у граду огласиле су се сирене,на свим фабрикама и млиновима,а зазвонила су и звона на црквама.
По завршетку освећења споменика страдалим Чехословацима,на бини су се ређали разни говорници.Међу њима су били и чехословачки посланик Јан Ђеба, као и представник банатских Словака адвокат др. Штур а у име чешких легионара Сикорин.
После полагања венаца извшен је дефиле трупа.Прво је парадним кораком продефиловао 19. пешадијски пук са једним митраљеским одељењем,затим три батерије пољске артиљерије,рефлекторско одељење,стрелци чехословачке школе.болничка чета,соколи,лоптачки клуб...итд.
Након завршених свечаности породицама изгинулих Чехословака раздељене су бронзане минијатуре споменика за успомену.