28-02-2023, 01:10 AM
Заиста је тешко проценити број убијених припадника предратне српске грађанске елите, али се, вероватно, ради о НАЈСТРАДАЛНИЈОЈ групацији из корпуса српског народа, у процентуалном односу. Стравичан геноцид који су усташе починиле над Србима у НДХ, просто је засенио све друге жртве. Има мишљења, а и сам тежим том начину гледања на овај проблем, да су и комунистички историчари дозвољавали да се више говори о злочинима усташа над Србима како се не би приметиле остале социјалне или етничке групације у оквиру српског народа које су процентуално имале сличан или приближан број убијених припадника. Самим тим слика остаје непотпуна, па се ни смисао Другог светског рата на тлу Краљевине Југославије не може разумети на прави начин, нити сагледати пориви и последице ратног страдања Срба, и самим тим се могу изменити или преумити узроци и поводи за понашање различитих зараћених страна на тлу Краљевине Југославије.
Дакле, неко моје мишљење је да је најмање 40% одсто припадника српске грађанске класе смртно страдало у Другом светском рату и непосредно после њега. Близу половине од тог броја убили су нацисти и њихови помагачи, а пре свега Хрвати (међу њима предњаче усташе), али и Бугари, босански муслимани и Мађари, нешто мање и Арнаути.
Међутим, комунисти уопште нису заостајали... Без неког прецизнијег и свеобухватнијег истраживања и сажимања података тешко да ћемо доћи до тачног односа. Али, и према овоме што је до сада познато, комунисти нису убили мање од 12 хиљада припадника српске грађанске класе, што током рата, а посебно по завршетку Другог светског рата, односно пре свега у периоду између њиховог овладавања Србијом до коначног завршетка рата.
ПС овај број не треба мешати са укупним бројем убијених Срба које су убили комунисти који расте истом оном математичком прогресијом којом је обележена разлика у укупном броју Срба пред рат и бројем његове грађанске елите.
И још нешто, док се не буде до детаља утврдило страдалништво предратне српске грађанске елите у Другом светском рату и после њега, неће бити могуће разумети смисао Другог светског рата на простору Краљевине Југославије, а по мом мишљењу и много шире.
ПСС на жалост, српска култура, ако уопште постоји, дозволила је себи да ово врло важно, па чак и приоритетно питање смисла Другог светског рата, остави у рукама само једног човека - научника, који је показао особине изузетно опскурне и контраверзне личности и који је личне социјалне проблеме и фрустрације из детињства решавао тако што је злоупотребио свој монополски положај. То, наравно, није оправдање нама осталима, иако за то нисмо плаћени, да не сазнамо потпуну историјску истину о овом питању.
Дакле, неко моје мишљење је да је најмање 40% одсто припадника српске грађанске класе смртно страдало у Другом светском рату и непосредно после њега. Близу половине од тог броја убили су нацисти и њихови помагачи, а пре свега Хрвати (међу њима предњаче усташе), али и Бугари, босански муслимани и Мађари, нешто мање и Арнаути.
Међутим, комунисти уопште нису заостајали... Без неког прецизнијег и свеобухватнијег истраживања и сажимања података тешко да ћемо доћи до тачног односа. Али, и према овоме што је до сада познато, комунисти нису убили мање од 12 хиљада припадника српске грађанске класе, што током рата, а посебно по завршетку Другог светског рата, односно пре свега у периоду између њиховог овладавања Србијом до коначног завршетка рата.
ПС овај број не треба мешати са укупним бројем убијених Срба које су убили комунисти који расте истом оном математичком прогресијом којом је обележена разлика у укупном броју Срба пред рат и бројем његове грађанске елите.
И још нешто, док се не буде до детаља утврдило страдалништво предратне српске грађанске елите у Другом светском рату и после њега, неће бити могуће разумети смисао Другог светског рата на простору Краљевине Југославије, а по мом мишљењу и много шире.
ПСС на жалост, српска култура, ако уопште постоји, дозволила је себи да ово врло важно, па чак и приоритетно питање смисла Другог светског рата, остави у рукама само једног човека - научника, који је показао особине изузетно опскурне и контраверзне личности и који је личне социјалне проблеме и фрустрације из детињства решавао тако што је злоупотребио свој монополски положај. То, наравно, није оправдање нама осталима, иако за то нисмо плаћени, да не сазнамо потпуну историјску истину о овом питању.