[Бенито]

Појавио се у Београду изненада, у тренутку када је основана нова држава. Донео је велики новац и све уложио у огроман посао који је покренуо. Био је један од најбогатијих Срба у време Краљевине Југославије. Ухапсили су га Немци и држали као затвореника у оквиру логора ДМ на Дедињу, у оквиру читаве групе интелектуалаца и богатих Срба који су ухапшени у Београду, у јесен 1941. године. Доцније је пуштен, али је крај рата дочекао осиромашен, што су додатно потврдили бољшевици када су се дочепали престонице.
Ко је био овај човек?

Никола Нико Зубер (Угњи код Цетиња, 1882- Београд, 1964) учитељ, политичар и бродовласник. Старином се његова фамилија презивала Новаковић. Завршио Нижу гимназију и богословско-учитељску школу на Цетињу. Био је учитељ до 1907. године, када је постао управитељ основних школа у Подгорици. Покренуо је лист "Слободна ријеч" и учланио се у Народну радикалну странку, чиме је себе изложио прогону режима на чијем челу је био књаз Никола. Морао је да пребегне у Краљевину Србију, и био је учитељ у рудничком срезу, па у Београду. Потом се вратио у Црну Гору, а доцније и на посао учитеља, у Дрезги, Доњем Цеклину и на Цетињу.
Учествовао је у I балканском рату. Уписао је педагошки курс, 1913. године , у Женеви. Из Женеве је отишао код брата Рака у Хондурас. Тамо су се браћа посветила трговини. Били су прилично успешни. Нико је послао знатне суме новца у родни крај, док је Црна Гора била под окупацијом.
Са братом Раком се преселио у Београд, по ослобођењу престонице новоосноване државе, 1918. године. Дошли су са видним капиталом и искористили момент када недостаје свега, а тако је обично после великих ратова. Радили су велике трговинске трансакције. Потом су основали флоту трговачких бродова, и на крају, и сопствену банку.
Од 1932. године, Нико Зубер био је градоначелник Цетиња. Затваран је у логор ДМ на Дедињу, од 04. новембра 41 до 23.новембра 1941. године. И после пуштања је био праћен од Специјалне полиције. Имао је сина и две кћерке.