24-03-2023, 05:39 PM
Блокаде и протести... то ће да преокрене ствар? Неће. само се мало тешимо.
Мој одговор једном "самоуверенонм Србину, који чека "прерасподелу светске моћи", па да кренемо...
Твоје "позитивно размишљање, самопоуздање, безгранична вера у себе" у мирно време не би значило ништа друго него да идеш према провалији чврсто верујући да ће тамо бити саграђен мост док ти не стигнеш. Кинеза са скелама међутим нема, а нема ни Руса. И то нас већ кошта много живота и душа, јер је маса тако верујућих већ је стигла пре тебе. Међутим, твоја безгранична самоувереност је превазишла све познате самоуверености. Чак су и Немци у једном тренутку схватили да нема новог супер-оружја које ће преокренути ток рата. Док смо у слободном паду јер смо сумануто пратећи вође које очито чека хеликоптер да их пренесе на боље место кад сви попадамо, ти верујеш да се не разбијамо о стење и камење, иако тај ужас гледаш око себе.
Речју, ти бесловесно лапрдаш верујући да гравитација на тебе не делује.
Начелно, постоји начин да се спасе српска клица. Семе СРПСКО, семе достојанственог човека. Семе МУШКОГ СРБИНА. Али, тежак је то начин, болан и скуп. Тражи жртвовање сопствене деце. Тај начин подразумева етичко чишћење, већи или мањи грађански рат, речју КОНТРАРЕВОЛУЦИЈУ!. Подразумева немилосрдни РЕВАНШИЗАМ. До последњег црвеног увета.
На гробљу ће изникнути цвеће за далеко неко поколење.
Ти не схваташ фундаменталну ствар: НЕ МОЖЕ НАМА ПОМОЋИ НИКАКВА ПРЕРАСПОДЕЛА СВЕТСКЕ МОЋИ, АКО МИ САМИ НЕ АМПУТИРАМО КАНЦЕР КОЈИ НАС РАЗАРА. Нико то неће учинити уместо нас. Напротив, благо ће зрачити тај сабласни канцер да боље расте.
Ако и схваташ негде у дубини своје плитке душе, ти ниси спреман на такву жртву. Заправо, ти би стао на супротну страну. Јер, нема у теби трунке самопоуздања, ни трунке вере у себе. Тобом страх царује.
Мој одговор једном "самоуверенонм Србину, који чека "прерасподелу светске моћи", па да кренемо...
Твоје "позитивно размишљање, самопоуздање, безгранична вера у себе" у мирно време не би значило ништа друго него да идеш према провалији чврсто верујући да ће тамо бити саграђен мост док ти не стигнеш. Кинеза са скелама међутим нема, а нема ни Руса. И то нас већ кошта много живота и душа, јер је маса тако верујућих већ је стигла пре тебе. Међутим, твоја безгранична самоувереност је превазишла све познате самоуверености. Чак су и Немци у једном тренутку схватили да нема новог супер-оружја које ће преокренути ток рата. Док смо у слободном паду јер смо сумануто пратећи вође које очито чека хеликоптер да их пренесе на боље место кад сви попадамо, ти верујеш да се не разбијамо о стење и камење, иако тај ужас гледаш око себе.
Речју, ти бесловесно лапрдаш верујући да гравитација на тебе не делује.
Начелно, постоји начин да се спасе српска клица. Семе СРПСКО, семе достојанственог човека. Семе МУШКОГ СРБИНА. Али, тежак је то начин, болан и скуп. Тражи жртвовање сопствене деце. Тај начин подразумева етичко чишћење, већи или мањи грађански рат, речју КОНТРАРЕВОЛУЦИЈУ!. Подразумева немилосрдни РЕВАНШИЗАМ. До последњег црвеног увета.
На гробљу ће изникнути цвеће за далеко неко поколење.
Ти не схваташ фундаменталну ствар: НЕ МОЖЕ НАМА ПОМОЋИ НИКАКВА ПРЕРАСПОДЕЛА СВЕТСКЕ МОЋИ, АКО МИ САМИ НЕ АМПУТИРАМО КАНЦЕР КОЈИ НАС РАЗАРА. Нико то неће учинити уместо нас. Напротив, благо ће зрачити тај сабласни канцер да боље расте.
Ако и схваташ негде у дубини своје плитке душе, ти ниси спреман на такву жртву. Заправо, ти би стао на супротну страну. Јер, нема у теби трунке самопоуздања, ни трунке вере у себе. Тобом страх царује.