[Горски штаб 52]

Ово си скроз у право, само, није ми небитно, него верујем да је њима важније питање литијума и муниције.
Заборавих да додам, они ће ускоро градити нуклеарну централу у Србији. Ту је више пара него литијум, ЕКСПО и ''миражи'' заједно.

Кад већ спомену нуклеарну централу, да мало прокоментаришем, врло је занимљива комплетна комбинаторика у вези са том темом.

Ова прича није кренула нагло, већ је полако увођена, на мала врата, на јавну политичку сцену. Прво ју је стидљиво лансирао, одавно заборављени, бивши министар привреде, Раде Баста. Касније је, ако ме сећање добро служи, о томе стидљиво говорио Грчић. Онда је чак и жена која је своју политичку каријеру малтене изградила на причи о штетним утицајима осиромашеног уранијума имала пар наступа у којима се позитивно изразила о нуклеарној енергији. Наравно, реч је о Даници Грујичић.
У међувремену је промењен статут ЕПС-а, тј. прилагођен да се креће ''у нуклеарном смеру''. И на крају, посланик СНС-а Зоран Драгишић је поднео у скупштини предлог закона који би значио укидање мораторијума на изградњу нуклеарних постројења, који је на снази још из времена СФРЈ. Мораторијум је укинут новембра 2024. године.

Страна држава која има највећи интерес у целој овој причи у Србији је Француска. Што се тиче Француске, три дана би се овде могло писати о везама између Француске и Александра Вучића. За почетак, сви, или скоро сви, знамо за чувени састанак у хотелу ''Риц'' у Паризу, где је договаран долазак СНС-а на власт у Србији. Ствар коју мање људи зна је да је у цео процес био укључен француски обавештајац Арно Данжан. Још једна ствар коју још мање људи зна је да је у све те односе упетљан још један француски обавештајац по имену Жорж Уријо, познат по својој вези са Сузаном Васиљевић, саветницом Александра Вучића.
Оно што на први поглед може да се примети је да када год Макрон или Вучић имају унутрашње политичке кризе, почну да се међусобно посећују, и обавезно, по правилу, након тих посета иду међусобни потписи различитих уговора.

Да се вратимо на причу о нуклеарним централама. Вучић је, као што је некада причао како нећемо имати довољно гробаља да сахранимо преминуле, сада причао како Србија за 10 година неће имати електричне енергије ако не почне са коришћењем нуклеарне енергије, јер се сви сектори максимално развијају (то је онај ''економски тигар''), а развој енергетског сектора не прати развој осталих. По причи стручњака из области електро-енергетике, о изградњи конвенционалног постројења нуклеарног типа се не може размишљати без 10 милијарди евра. С друге стране, и да се данас крене у реализацију једног таквог пројекта, узимајући у обзир заузетост капацитета и недовољан број стручног кадра из те области, не постоји шанса да Србија добије нуклеарну централу пре 2050. године.

Зашто се онда, када се све наведено узме у обзир, Александру Вучићу журило са укидањем мораторијума?
С једне стране, јер је Француска зону Бора и Мајданпека видела као идеалну за изградњу постројења за прераду и одлагање нуклеарног отпада, који Француска не жели или нема могућности да прерађује и складишти у Француској. Или јој је неко предложио ту зону за ту намену.
А са друге стране, јер је можда неко открио још једну ''рупу на саксији'', тј. постојање светског нуклеарног лобија, као још једне сламке за коју се може ухватити.

Дакле, још једном, посланицима Српске напредне странке и њиховом врховном стручњаку, Александру Вучићу, није се журило са укидањем мораторијума да би од Србије направили нуклеарну силу, већ да би од Србије направили нуклеарну депонију.
За узврат, још која година власти и још која милијарда себи и кумовима.

Још нешто, врло је индикативно да, од када је француска полиција отворила Скај апликацију, многе балканске државе Француској буквално испуњавају све могуће жеље, Србија наравно предњачи.

Све ово горе наведено није ни десети део проблема у коме се налази српски народ док га јаше швапски слуга и главни испуњавач шиптарских жеља и захтева.
Зато, Срби и четници, хајде да ударимо на студенте!