[Бенито]

Познато је колико су понеки припадници династичких породица у Србији били склони коцкању, као што је мање познато колико су други припадници династија били изразити противници коцке. 
Неки су били толико загрижени коцкари, да су сваки моменат користили како би измислили игру за клађење или коцку, како би дошли до новца који им је био неопходан да - наставе да се коцкају.
Која је најлуђа коцка или опклада коју је предузео неки припадник једне, тада на трону, српске династије и ко је то био?

Најлуђа коцка за коју сам сазнао, ипак је била резервисана за Карађорђевиће - односно једног, а можда и јединог од њих који је био залуђен коцком.
То је био принц Ђорђе.
Наиме, као што је мање или више познато, а видим да је јавности непознато јер се историји учи преко ТВ серија Драгана Бјелогрлића (тог наследника Добрице Ћосића), принц Ђорђе Карађорђевић је живео на релацији Женева - Марсеј - Париз у периоду између почетка 1915 и почетка 1925. године, са мањим изузецима (на пример: отишао је у Београд и над самртним одром плакао за оцем и питао:"Матори, шта си ми оставио).
"Матори" је иза себе оставио Статут династије Карађорђевић, по коме је дефинисано правило примогенитуре, као и права и обавезе осталих чланова династије. Као што је познато, или непознато онима који уче историју на ТВ серијама Драгана Бјелогрлића (наследника Добрице Ћосића), престолонаследник Ђорђе ОДРЕКАО се престола и право примогенитуре, а како је то већ сам дефинисао у Статуту, краљ Петар Први је пренео на млађег сина Александра. Старији Ђорђе је тада почео да ужива права које су биле предвиђене за краљевог брата, односно брата престолонаследника у том тренутку.  То нису била мала права. Чак су била несразмерно велика у односу на обавезе које готово да није имао. 
Када је постао брат краља, од 1921. године, његове апанаже су се увећале. Иако није одлазио у земљу, нити је тада говорио са братом, али ни сестром Јеленом, која је је избегла од бољшевика у Краљевину СХС, принц Ђорђе је редовно долазио по своју апанажу у Посланство Краљевине СХС у Паризу. Том приликом, вређао би све редом, укључујући посланике Миленка Веснића, а после њега и Мирослава Спалајковића, називајући их његовим слугама, и Сандровим подрепашима. За сестру Јелену је, пред свим запосленима у Посланству, говорио да је курва, а за брата и краља Александра Карађорђевића готово да није било увреде коју није изрекао. 
Потом би узео своју апанажу, потписао и отишао. Међутим, пошто се много коцкао, он је почео да долази по своје апанаже "унапред". Посланик је у контакту са министром финансија добио одобрење да му се "гледа кроз прсте", али то је дошло до тога да је у марту узимао апанажу за предстојећи септембар. Посланик је позвао принца Ђорђа у свој кабинет и саопштио му да има забрану министра финансија да му издаје апанаже док год не прође временски рок за који је он већ унапред узео апанаже. Сви су очекивали "експлозију" увреда, али принц Ђорђе је све мирно примио и отишао.
Али, не лези враже....
Вратио се после два - три дана. Чега се сетио? Наиме, по Протоколу који је регулисао радно време и обавезе Посланстава у иностранству, службеници Посланства су увек били сат времена раније на својим радним местима од самог Посланика, који је, опет, остајао сат дуже на крају радног времена. 
Тако је принц Ђорђе дошао у Посланство, чим је ујутру отворено и док нема још посланика. Натерао је ауторитетом и виком 5-6 службеника да сиђу у подрум. Знао је да су претходног дана примили плате. Тражио је од њих да се кладе: он ће дати 100 франака, а ова петорица укупно да сакупе 100 франака. Мучени људи су почели да преврћу по буђеларима и сакупили и ставили на један астал. Принц Ђорђе није извадио новац, али.... Имао је други адут. Неко је од службеника упитао у шта се кладе. Принц Ђорђе је узвикнуо:
- У курчеве! Да видимо чији је дужи!
Извадио је шнајдерски метар, откопчсо шлиц и оооопала!!! Почео је да мери и рекао тачну меру.
Службеници су стајали забезекнути. Не величином, него понашањем. Међу њима су била и два старија службеника, пред пензијом. Принц Ђорђе је баш једном од тих рекао: " Ај сад Ти, Ђедо!" 
Човек је пришао асталу, узео онај новац и ћутке пружио принцу Ђорђу и отишао. Исто су учинили и остали службеници. Новопостављени посланик Спалајковић, који је на то место стигао после смрти посланика Миленка Веснића, био је шокиран када је чуо шта се десило. Морао је да направи службену белешку и да је путем дипломатских канала достави Министарству иностраних дела. Оклевао је то да уради, јер је знао колико службеника у министарству може да види такву белешку,и како би се прича брзо прочула. 
Управо док је неколико дана размишљао да је пошаље, принц Ђорђе је напрасно одселио из Париза. Он је живео у једном хотелу, у близини Посланства Краљевине СХС, и тамо је избио инцидент када је једну даму ухватио за задњицу у фоајеу хотела, што је видео велики број људи. Дамин џентлмен се окренуо и испрепуцао га толико жестоко да је Ђорђе завршио у болници, после које се није враћао у Париз. 
Опклада у 100 франака "чији је већи" је најлуђа коцка коју је неки припадник династија у Србији извршио.