[Александар Динчић]

Како је Ватра поменуо прецизност тадашњег бомбардовања, може се рећи да је прецизност бомбардовања била лоша до 1941. године кад је РАФ у питању. Те 1941. године је израђен Батов извештај и онда се током рата повећава прецизност.

У раду сам цитирао извештаје 15 ААФ за април 1944. године. Тад су имали прецизност од 20-30% бачених бомби у кругу 300 метара од циља - и то је оцењивано као добро. Оно што Самарџић показује у свом видеу, Bomb fall plot за гађање ранжирне станице Београд 16. априла је заправо и боље од тог просека.

Највећи проблем је било гађање фабрике Рогожарски које је било непрецизно и за тадашње услове. Тад су доста пребацили циљ, те погодили и Бајлонијеву пијацу и породилиште у Крунској. 
Иначе, то је један од циљева које је Дража проследио Енглезима преко владе у Лондону.
Постоји више разлога зашто су били непрецизни, али за то треба посебна анализа.

И ви сте се придружили пројекту умањивања српског страдања у 20 веку. 
Свака част!
П.С.
Жалосно је, готово јадно, гледати како се српске жртве кроз радове математичким рачуницама провлаче.

Динчићу,
замолићу вас за објашњење ваших речи.

Ово ми звучи као велика увреда, не бих желео да одговорим на њу како треба док се не појасните.

https://jadovno.com/ono-sto-obeshrabruje...D18h3ZBzIU