[Ђорђе Ивковић]

Операције офанзивног карактера Руске војске практично нису ни почеле. (Ако не рачунамо оно око Маријупоља).
То тек следи. Тада ћемо видети.

На жалост, не изгледа ни мало добро. Ја не знам како ће ово све да се заврши, потпуном руском победом сигурно не (улазак у Кијев, обарање Зеленског, одбијање НАТО од руских граница), али је трагична унутрашња деградација Русије након окончања рата постала сасвим реална опција.

На шта конкретно мислиш под појмом "унутрашња деградација Русије"?

Па на пример сличне ствари као криза са Вагнером, али у целокупном државном апарату, потпуно растројство Путиновог ауторитета, јачање локалних сепаратизама, одметање локалних бегова, агресивна прозападна пета колона, осиљавање моћних руских тајкуна које Запад може да мотивише појединачним укидањем санкција и омогућавањем добрих послова, корупција ван сваке контроле, депресивни народ коме је све једно шта се дешава у држави... итд...
Ми као да заборављамо да се моћни Совјетски Савез распао. Не можемо гарантовати да се нешто слично неће поновити.
Русија је већ имала Јелцина и Козирјева.
У Кину се не бих кладио у све паре да нема претензија према Сибиру. Али, и да пустимо то...
Сталне ратне кризе и побуне на рубним подручјима су сигурне. Русија све више губи снагу да им се одупре.
Оно што ја видим је да је Русија у све тежем положају. Глупо је пророковати, и ја немам ту намеру, али ово што наводим су реалне опасности.
Мој утисак, дакле субјективни утисак, је да Русе мрзи да ратују, иако је јасно да против њих рат води НАТО.
Сви би ми волели да Руси крену у снажну офанзиву, али те офанзиве нема па нема.