[Милослав Самарџић]

Радивоје Лола Ђукић.
Додуше можда је и Новак Новаковић (његовом оцу су црвени узели кућу у центру Крушевца, а можда су га и убили, не сећам се).
Њих двојица су створили сјајни серију Позориште у кући. Успели су да ни једном не помену Тита и партију.
Ђукић је био један од најбољих режисера, али већ филм Језеро му је забрањиван.
Ипак, како је писао у мемоарима, освојио је више слободе него други. Исмевао је систем нарочито у хумористичким емисијама. Вече уз радио била је најслушанија емисија тога доба.
Исто тако у ТВ емисијама и серијама.
Ипак, прерано је пензионисан, раних седамдесетих, са око 50 година. Јер у његовим делима није било комунистичке пропаганде. А стасали су црвени кадрови, Булајић и екипа.
С једне стране, црвени у почетку нису имали своје, јер су то били интелектуалци формирани у Краљевини, а с друге, причало се да су их пуштали као "издувни вентил" и ради пропаганде да су ипак демократско друштво.
Ђукићеви главни глумци били су Мија, Чкаља, Добричанин, Бранка Митић...
Чкаља им је једва умакао 1944. у Крушевцу, јер је имао представе код споменика, током рата. Мија је имао у КГ, Бранка је била члан ЖРОС-а, Добричанин је био брат Пећанчевог војводе који је прешао код Драже, погинуо је од црвених.