[sagus]

Сташко Сондермајер најмлађи је борац који је, бранећи своју отаџбину, погинуо 5. августа 1914. године у Церској бици. Мештани села Богосавца, уредили су његов гроб у центру села и организовали помен.У борбама код села Добрића, 5. августа 1914. године, погинуо је најмлађи јунак Церске битке ученик шестог разреда Друге београдске гимназије Станислав Сташко Сондермајер. Сташко Сондермајер најмлађи је борац који је, бранећи своју отаџбину, погинуо 5. августа 1914. године у Церској бици. Одређен да буде на служби у позадини, дечак је преклињао да му се учини част да уђе у борбени ред, а његово страдање са пушком у руци изазвало је сузе у очима многих ратника.
"Жене, сестре, мајке Богосавца, изашле су на бојиште и нашле младог дечака у морнарској униформи, узеле су га, донеле у центар села и сахраниле на месту где почива", У блузи погинулог дечака пронађен је дневник умотан у марамицу у којем описује како га је поразила смрт мајке два дана после мобилизације као и атмосферу на фронту.
"То што је учинио Сташко Сондермајер, да са својих 15-16 година оде у добровољце, не би ни неки старији људи. Врло сам поносна", каже Мила Иванишевић, Сташкова унука.
Песмом му се одужила и Исидора Секулић, чији део се, по одобрењу породице објављује први пут: "Давно необрадована, обрадовала сам се диадеми чистих твојих детињих очију. Причао си да волиш Србију, слободу и једног принца. И с тобом заједно, ја сам волела Србију".