[Бенито]

Мишић пред повлачење преко Албаније. Влада се већ повукла у Албанију а војска није била сигурна да ли их Немци и даље прате. Мишић је био за то да нападну па ако не успеју да се договарају о предаји а Степа и Бојовић су били за повлачење.

Јесте војвода Мишић, али не тада.
Наиме, те 1915. године, када су удружене аустроугарско-немачке снаге са севера, а затим и бугарске са истока, кренуле да освоје Краљевину Србију, Врховна команда Српске краљевске војске кренула је у премештај из Крагујевца у Крушевац. 
У том тренутку, пуковник Живко Павловић био је и званично заступник начелника Врховне команде, јер је Војвода Путник био у тешком физичком стању.
Тада је дошло до изузетно непријатног разговора између Павловића, као де факто начелника Врховне команде и Војводе Мишића, команданта Прве армије Српске краљевске војске. Војвода је телефоном позвао Павловића и питао га да ли је у контакту са Владом Краљевине Србије, а када му је он потврдно одговорио, Војвода га је оптужио да ћути и да не обавештава правилно Владу у каквом стању се налази Српска краљевска војска. Потом му је рекао да ако он то не жели да учини, сам Војвода ће ступити у контакт са фелдмаршалом Мекензеном и тражити потписивање примирја. Павловић му је одговорио да је то политичка одлука и да тако нешто по Уставу не може да учини нико из војске, него само Влада и регент Александар. Нагласио му је да би то био својеврсни војни пуч и да ће, ако Војвода на томе инсистира, морати о томе да обавести министра војног да о томе извести Владу. 
Одмах по завршетку овако непријатног разговора, о садржају истог обавестио је своје сараднике у Врховној команди, пуковнике Драгомира Милојевића и Стојана Стојановића, који су се налазили у просторији са њим. 
На срећу, на овоме се и завршио овај инцидент.