[Јеремија]

Ако је неко "комунизирао" Југославију онда су то Енглези.
Од мартовског пуча 1941, па до Петровог прогласа преко радио Лондона пиргави су радили све како би уништили Србију.
Додуше, то су чинили и током Првог св. рата, као што су на сваки начин покушавали да спрече Србе у ослобођењу од Турака век раније. Посебну мржњу показали су у збивању од 1980 па све до данас дан.
Када су "Руси" у питању мора се узети у обзир да је сама Русија била потлачена од чифутске интернационале па тако нема говора о Руском увођењу комунизма у Србске земље. Најпосле, Они који су продали Чичу продали су васколику Србију.

Иначе, што се тиче Данка Поповића и његовог Милутина, по мени, реалније приче о нашој пропасти нема.

У једном интервјуу од 31. децембра 2007. године за „Глас јавности“, на питање новинара како би описао српског сељака на прагу 2008. године, Данко Поповић је одговорио : „Оне који не живе у градовима, не бих могао ни да назовем сељацима. То је сад неки живаљ између села и града или можда са периферије града. На селу су остали старци, а оно мало млађих људи углавном је неожењено и не може ни да се ожени. Понеки стари момак доведе жену однекуд преко Дрине, или са југа Србије, а школе по мојој Шумадији немају ђака. Ако овако потраје, имаћемо више учитеља него ђака. Ствари тако стоје да не можемо знати где ће Срби бити за двадесет година. Народ смо који нема јасне изгледе на будућност. Немамо – или то само ја не препознајем будућност – ниједну политичку оријентацију која има визију, а без визије не може ни појединац, ни народ! Само гуске могу у маглу… ». Намеће се нужни закључак да је значајни књижевни опус Данка Поповића некако остао у сенци Милутина који се отргао од писца и постао врста шумадијске библије. Са ове временске истанце, може се рећи да је Милутин данас говор заборављених друштвених вредности.

Што се тиче Љотића... Његовим биолошким нестанком отишла је и његова идеологија у гроб. Збораши који су се склонили баш у Енглеску били су минорни и потпуно небитни. Нису имали баш никакав утицај на политичка збивањам како у Југославији тако ни међу политичком емиграцијом. Е сад, удбаши су користили зборашку причу по сопственом нахођењу а већину памфлета су писали сами и пласирали их као Митину идеологију.