[Бенито]

"Удри банду" је сјајан, али мислим из 1980-тих.
"Године које су појели скакавци такође", али опет из 1980-тих.
Раније ипак не видим шта би могло сем Меше Селимовића.

Пише лепо "до распада СФРЈ". Дакле, до 1991/2. године.

Онда остаје ово и додајемо "Године које су појели скакавци".

Тачно. Роман "Године које су појели скакавци" сигурно је највећа критика титоизма у области романескне прозе. 
Уз њега, као роман који критикује целокупни комунизам, треба обавезно додати роман Данила Киша "Гробница за Бориса Давидовича", јер је настао као нека врста протеста против несхватљиве појаве неостаљинизма управо на Западу, а пре свега у Француској, у време док је тамо живео.
Наравно сва ова дела која сте навели могу се сврстати у категорију антикомунистичких, са мањом или већом књижевном вредношћу, али је наведени двојац најуочљивије показао сву несрећу коју је комунизам донео свету и нама.
Другим речима, за разлику од поезије, имали смо знатно више романа који су критиковали комунизам, али то није ни близу афористике која носи убедљиво прво место на листи антикомунистичких дела у нашој књижевности.