[Горски штаб 52]

Тако је. У време тзв Сељачких радних задруга, односно колхоза, а због масовне глади коју су комунисти успоставили још пре тога, када су дошли на власт, централне власти у Србији досетиле су се генијалне идеје. Отимали су жито, нарочито пшеницу, са којом је било највише проблема, и пребацивале је тамо где је није било нимало.
Пошто је у Пријепољу и околини рат донео силна разарања, а комунисти се по  доласку на власт, забавили другим активностима, није дошло до обнове. А пошто су увели милитантни атеизам, по бољшевичком узору, за њих су и цркве, па чак и у Милешеви, биле обичне зграде, које одлично могу послужити као магацини.
Тако су комунисти успели оно што нису ни Турци радили, па ни Синан-паша. Затрпали су очи Белог Анђела да не види шта се ради потомцима Светог Саве и Стефана Првовенчаног.

Кад помену ово, сетих се како је почетком 1950-тих Слободан Јовановић у листу ''Порука'' исмевао Брозове изјаве, у којима се овај довијао да објасни зашто је Југославија од великог извозника пшенице постала увозник пшенице.

Броз је то ''генијално'' објаснио, парафразираћу - ''То је само показатељ нашег напретка, данас наш народ једе много више хлеба него некада!''