[Милошев Лако]

Гледао сам скоро филм о Калабићу и морам да напишем шта сам приметио. Пред крај филма Луне из Последњег чина је описан као "Лудак који не може да заспи због безброј злочина које је починио" што мислим да не стоји. Мислим да је Милослав заправо видео лепшу слику. Јер, он је починио грозна зверства и сада га мучи савест, значи да ипак нешто људско има у њему. Међутим кад Јапан прича шта су све радили, у шта се у комунистичкој историографији ни не поставља питање и гледалац сматра то апсолутном истином, види се Луне како се приближава и пажљиво гледа удбаша, што значи-процењује га. После каже Николи да је удба. Мени кадар процењивања и сцена мишљења "коњокрадице" одаје утисак измишљеног сна и стварних злочина. И у томе видим огромну разлику. Савест је одлика човека, док су они чисте звери, без ичега људског, починили су разна зверства потпуно нормално, као свакодневницу.