02-09-2024, 09:37 PM
Број припадника "синтетичких" нација, како их је правилно назвао академик Милорад Екмечић, требао је бити увећан, док је број Срба правилно или приближно пребројан. Не треба заборавити ни важан елемент тзв Југословена, односно оних који су се тако изјаснили јер су били из мешовитих бракова или су једноставно желели да се умиле државним органима те државе.
Дакле, увећање броја становника те државе чињено је најчешће преко елемента становништва које је на "привременом раду у иностранству", а радило се, у огромном проценту, о трајном одсељеном становништву. Други елемент су Југословени. Затим следи становништво које се тешко статистички прати, попут Цигана или Рома. Трећи елемент су Шиптари, који су бројани по више пута, и на Космету и у Маћедонији, па чак и у Црној Гори. То идентично раде и данас на пописима. Тада је почело драстично увећавање броја Арнаута, статистички немогуће, али на комунистичким пописима врло могуће. Босански муслимани су, такође, у великом броју случајева бројни по два пута, и као Муслимани и као Југославени. Исто важи и за Хрвате из Херцеговине и Далмације, који су били одсељени у Славонију и Срем, али се нису одрекли својих имања у старом крају, за разлику од Срба из Лике, Херцеговине или Црне Горе. Осим, наравно, ако су се изјашњавали као Црногорци, што је иначе било пожељно.
Углавном, не ради се о малој разлици, или статистичкој грешци, него о намери. Намера је била да се пред распад Југославије подигне морал "синтетичким" нацијама, а Србима смањи мобилизациони потенцијал. То је био основни разлог. Други разлог био је много далекосежнији - да се ствара једна или група од више "синтетичких" нација које ће створити "близанац" нацију која ће заменити главну улогу коју има претежна српска нација на Балканском полуострву.
Важно је знати да ово није први пут. Руси су, у 19 веку, то исто покушали да ураде Србима наметавши Бугаре као кључну балканску нацију. Уосталом, тада је простор Хелма и добио назив Балканско полуострво по једној не превише значајној планини у Бугарској.
Према свему наведеном, Срба има негде око 10 милиона. Толико их је било и пре 100, а вероватно и пре 200 година. Једина битна разлика је у томе да данас не живе на истим просторима као пре 100 година. На нама је да схватимо да покушавају стално да нас учине безначајном нацијом и тако избаце из система одлучивања о будућим догађајима који се, заправо, само нас и тичу. И да такав сценарио спречимо.
Дакле, увећање броја становника те државе чињено је најчешће преко елемента становништва које је на "привременом раду у иностранству", а радило се, у огромном проценту, о трајном одсељеном становништву. Други елемент су Југословени. Затим следи становништво које се тешко статистички прати, попут Цигана или Рома. Трећи елемент су Шиптари, који су бројани по више пута, и на Космету и у Маћедонији, па чак и у Црној Гори. То идентично раде и данас на пописима. Тада је почело драстично увећавање броја Арнаута, статистички немогуће, али на комунистичким пописима врло могуће. Босански муслимани су, такође, у великом броју случајева бројни по два пута, и као Муслимани и као Југославени. Исто важи и за Хрвате из Херцеговине и Далмације, који су били одсељени у Славонију и Срем, али се нису одрекли својих имања у старом крају, за разлику од Срба из Лике, Херцеговине или Црне Горе. Осим, наравно, ако су се изјашњавали као Црногорци, што је иначе било пожељно.
Углавном, не ради се о малој разлици, или статистичкој грешци, него о намери. Намера је била да се пред распад Југославије подигне морал "синтетичким" нацијама, а Србима смањи мобилизациони потенцијал. То је био основни разлог. Други разлог био је много далекосежнији - да се ствара једна или група од више "синтетичких" нација које ће створити "близанац" нацију која ће заменити главну улогу коју има претежна српска нација на Балканском полуострву.
Важно је знати да ово није први пут. Руси су, у 19 веку, то исто покушали да ураде Србима наметавши Бугаре као кључну балканску нацију. Уосталом, тада је простор Хелма и добио назив Балканско полуострво по једној не превише значајној планини у Бугарској.
Према свему наведеном, Срба има негде око 10 милиона. Толико их је било и пре 100, а вероватно и пре 200 година. Једина битна разлика је у томе да данас не живе на истим просторима као пре 100 година. На нама је да схватимо да покушавају стално да нас учине безначајном нацијом и тако избаце из система одлучивања о будућим догађајима који се, заправо, само нас и тичу. И да такав сценарио спречимо.