13-09-2024, 08:05 PM
Чувени ђенерал Војислав Воја Томић, у време Првог светског рата командант 11 пука "Карађорђе", носилац 4 Карађорђеве звезде, био је, заправо, после пензионисања војводе Петра Бојовића, и смрти војводе Степе, војводе Мишића и ђенерала Јуришића - Штурма, личност у војсци на коју се највише ослањао и имао поверења краљ Александар Карађорђевић. Дакле, ђенерал Томић, а не ђенерал Живковић.
Ђенерал Војислав Томић имао је стан у комплексу станова намењених официрима који су на служби у Главном Ђенералштаба и Дунавској дивизији. Та зграда налазила се, а и данас се налази, у Ресавској улици, тадашњој улици Зрињског, тачно преко пута садашњег парка Мањеж.
У званичној биографији ђенерала Томића, која се може наћи и на Википедији, а и осталим интернет енциклопедијама, може се наћи податак да је ђенерал Воја Томић завршио свој овоземаљски живот тако што је извршио самоубиство управо у стану у којем је боравио, у оквиру комплекса Главног Ђенералштаба. Негде чак и наводе разлоге самоубиства.
Међутим, тадашњи Београд, а по подацима из УГБ, који су неформалним путевима изашли из полиције, брујао је о убиству ђенерала Воје Томића. Наиме, собарица која је била запослена у згради била је врбована од агента Абвера, који се законспирисан налазио у Краљевини Југославији. Собарица је упалила и угасила светло у ходнику зграде неколико пута, предвече када је породица ђенерала Томића отишла у шетњу, а ђенерал остао сам. Агент и убица Грубер налазио се у парку Мањеж и чекао тај знак. Тада је, а то је најтањи део ове приче, под непознатим околностима, успео да уђе у зграду, а затим и у стан ђенерала Томића и ликвидира га, а потом све намести да изгледа као самоубиство. Потом је нестао из зграде, а затим и из Краљевине Југославије. Војна полиција и војни истражни судија су вршили увиђај, али су тражили асистенцију УГБ због форензике. Тада су полицијски агенти изразили сумњу да се ради о убиству, али је пресудила војска која је издала саопштење да се радило о самоубиству.
Мотив је био у томе што је краљ Александар у свом тестаменту одредио ђенерала Томића за заменика кнеза Павла на месту намесника, и за заштитника престолонаследника Петра Другог до ступања на престо. Претпоставка је била у томе да су Немци хтели да уплаше кнеза Павла Карађорђевића, који се двоумио "којем ће се царству приволети". Друга претпоставка београдске чаршије била је да се кнез Павле приклонио Немцима и да је са сцене требало уклонити ђенерала Томића који је био највећа препрека да се круна и војска окрену Немачкој, јер је био у позицији да контролише расположење војске и да заштити престолонаследника Петра од различитих опасних типовае. Постојала је и трећа претпоставка, која се нарочито раширила за време окупације, да је у акцији агента Грубера помогао и сам ђенерал Милан Недић, чија се кућа налазила у близини. По тој причи, он тада није знао да ће доћи до смртног исхода.
Углавном, Други светски рат и све што се потом десило затрпало је причу о једном од највећих међуратних скандала, у којој је страдао један од најодликованијих српских официра у дугој историји Српске Војне.
Ђенерал Војислав Томић имао је стан у комплексу станова намењених официрима који су на служби у Главном Ђенералштаба и Дунавској дивизији. Та зграда налазила се, а и данас се налази, у Ресавској улици, тадашњој улици Зрињског, тачно преко пута садашњег парка Мањеж.
У званичној биографији ђенерала Томића, која се може наћи и на Википедији, а и осталим интернет енциклопедијама, може се наћи податак да је ђенерал Воја Томић завршио свој овоземаљски живот тако што је извршио самоубиство управо у стану у којем је боравио, у оквиру комплекса Главног Ђенералштаба. Негде чак и наводе разлоге самоубиства.
Међутим, тадашњи Београд, а по подацима из УГБ, који су неформалним путевима изашли из полиције, брујао је о убиству ђенерала Воје Томића. Наиме, собарица која је била запослена у згради била је врбована од агента Абвера, који се законспирисан налазио у Краљевини Југославији. Собарица је упалила и угасила светло у ходнику зграде неколико пута, предвече када је породица ђенерала Томића отишла у шетњу, а ђенерал остао сам. Агент и убица Грубер налазио се у парку Мањеж и чекао тај знак. Тада је, а то је најтањи део ове приче, под непознатим околностима, успео да уђе у зграду, а затим и у стан ђенерала Томића и ликвидира га, а потом све намести да изгледа као самоубиство. Потом је нестао из зграде, а затим и из Краљевине Југославије. Војна полиција и војни истражни судија су вршили увиђај, али су тражили асистенцију УГБ због форензике. Тада су полицијски агенти изразили сумњу да се ради о убиству, али је пресудила војска која је издала саопштење да се радило о самоубиству.
Мотив је био у томе што је краљ Александар у свом тестаменту одредио ђенерала Томића за заменика кнеза Павла на месту намесника, и за заштитника престолонаследника Петра Другог до ступања на престо. Претпоставка је била у томе да су Немци хтели да уплаше кнеза Павла Карађорђевића, који се двоумио "којем ће се царству приволети". Друга претпоставка београдске чаршије била је да се кнез Павле приклонио Немцима и да је са сцене требало уклонити ђенерала Томића који је био највећа препрека да се круна и војска окрену Немачкој, јер је био у позицији да контролише расположење војске и да заштити престолонаследника Петра од различитих опасних типовае. Постојала је и трећа претпоставка, која се нарочито раширила за време окупације, да је у акцији агента Грубера помогао и сам ђенерал Милан Недић, чија се кућа налазила у близини. По тој причи, он тада није знао да ће доћи до смртног исхода.
Углавном, Други светски рат и све што се потом десило затрпало је причу о једном од највећих међуратних скандала, у којој је страдао један од најодликованијих српских официра у дугој историји Српске Војне.