[Митић]

"На Велику Госпојину, 28. августа 1948. године група четника заданила је у Вардишту у близини кућа фамилије Јовичића. Четнички јатак из те фамилије, млада и лепа девојка Душанка Јовичић, кћерка Лазара и Буде Јовичић, тога дана однела је ручак четницима. Један шпијун УДБ-е приметио је Душанку и скривајући се, пратио је до места где се састала са четницима. Одмах је појурио у команду и пријавио шта је видео. Војници КНОЈ-а извршили су напад, али су их четници одбили, растерали и повукли се без губитака. Љути због неуспешног напада кнојевци су ухапсили Душанку и одвели је у Мокру Гору. Задржали су се код Богдановића кућа.

Ту су Душанку страшно мучили и злостављали. Након нељудског иживљавања девојку су заклали. Заклану девојку довезли су у Вардиште и оставили је у близини железничке станице.

Извршиоцу злочина просута невина крв није дала мира. После дуго година пробуђена савест довела га је из Србије у Вардиште. Али долазак му је био узалудан, његово покајање није могло ништа да измени. Душанкина породица одбила је молбу злочинца да му да опроштај.

Случај Душанке Јовичић испричао ми је Иван Масал из Вардишта."

Извор: "Антологија приче о УДБИ", приредио и предговор написао Бранимир Страњаковић са пријатељима, Пролог Плато 2007, стр. 379-380