Оцена Теме:
  • 10 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ

Цитат:Капичић је за Лековића тврдио да је 'међу комунистима био познат као припрост човек, насилник' те да је 'после рата, некако доспео у београдску УДБ-у, гдје је наставио да малтретира људе'.

Док је Капичић био сушта супротност...

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори

[Слика: Screenshot-20240722-020504.jpg]
[Слика: Screenshot-20240722-020522.jpg]
[Слика: Screenshot-20240722-020538.jpg]
Одговори

(22-07-2024, 02:07 AM)Chetniks Пише:  [Слика: Screenshot-20240722-020504.jpg]
[Слика: Screenshot-20240722-020522.jpg]
[Слика: Screenshot-20240722-020538.jpg]

У књизи Милоша Војиновића и Тадија Бошковића „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941.-1942.” је све детаљно и опширно описано.
Одговори

Није споменуто, пре три дана, 23. августа, је био Европски дан сећања на жртве тоталитарних режима, конкретно стаљинизма и нацизма. Обележавање овог дана уведено је од стране Европског парламента 2008. године.
Датум је одабран према дану потписивања пакта између нацистичке Немачке и СССР-а, познатијег као пакт Рибентроп-Молотов.

Наравно, ниједан медиј у Србији, која наводно тежи уласку у ЕУ, није објавио вест о овоме. Или ми је промакло, нека ме исправи неко ако грешим.
Одговори

(26-08-2024, 10:04 AM)Горски штаб 52 Пише:  Није споменуто, пре три дана, 23. августа, је био Европски дан сећања на жртве тоталитарних режима, конкретно стаљинизма и нацизма. Обележавање овог дана уведено је од стране Европског парламента 2008. године.
Датум је одабран према дану потписивања пакта између нацистичке Немачке и СССР-а, познатијег као пакт Рибентроп-Молотов.

Наравно, ниједан медиј у Србији, која наводно тежи уласку у ЕУ, није објавио вест о овоме. Или ми је промакло, нека ме исправи неко ако грешим.

Негде су била три реда... и то је то.
Одговори


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

Убили су и "Перу тобџију" из Српске трилогије Стевана Јаковљевића.
Одговори

"На Велику Госпојину, 28. августа 1948. године група четника заданила је у Вардишту у близини кућа фамилије Јовичића. Четнички јатак из те фамилије, млада и лепа девојка Душанка Јовичић, кћерка Лазара и Буде Јовичић, тога дана однела је ручак четницима. Један шпијун УДБ-е приметио је Душанку и скривајући се, пратио је до места где се састала са четницима. Одмах је појурио у команду и пријавио шта је видео. Војници КНОЈ-а извршили су напад, али су их четници одбили, растерали и повукли се без губитака. Љути због неуспешног напада кнојевци су ухапсили Душанку и одвели је у Мокру Гору. Задржали су се код Богдановића кућа.

Ту су Душанку страшно мучили и злостављали. Након нељудског иживљавања девојку су заклали. Заклану девојку довезли су у Вардиште и оставили је у близини железничке станице.

Извршиоцу злочина просута невина крв није дала мира. После дуго година пробуђена савест довела га је из Србије у Вардиште. Али долазак му је био узалудан, његово покајање није могло ништа да измени. Душанкина породица одбила је молбу злочинца да му да опроштај.

Случај Душанке Јовичић испричао ми је Иван Масал из Вардишта."

Извор: "Антологија приче о УДБИ", приредио и предговор написао Бранимир Страњаковић са пријатељима, Пролог Плато 2007, стр. 379-380
Одговори

Из мрака голооточких сећања Драгутин Добривојевић издваја дочек нове 1950. године. Била је то »срећна Нова« под усташким батинама, уз Титове речи и велебитску буру.

Непосредно пре те »срећне Нове« дошли су из Сарајева, из Босне заправо, батинаши, усташе из ратне Ханџар—дивизије. Били су то млади муслимани који су издржавали пре тога казну у зеничком затвору. Дошли су са трећом групом, њих око две стотине, распоређени у све наше бараке, по десет-петнаестак момака. Представљени су као »евидирци«, а заправо су били ревидирци реда ради. У шест сати увече наредише излазак из барака, да чујемо Титов новогодишњи говор. Бура је дувала као никада пре, ни после, а ми смо се окупили на средини логора, на платоу око бандере са једином сијалицом која се аветињски љуљала од јаког ветра, померајући наше сенке. Око нас — млади батинаши, ханџарци, бију једног, па другог, па трећег. . .

Чујемо, бију Силву Фурлана, шпанског борца, али не гладамо, не окрећемо се, свако гледа да себе сачува у том леденом паклу. Из полицијске кантине пуштају музику преко звучника, целу ноћ:

»Титова ми смо армија млада. . .«

Авети, најчешће старе тек двадесет, највише двадесет четири године, певају као хор мртвих људи:

»Друже Тито, љубичице бела. . .«

Бура бива све јача. Људи се леде. Излазе из строја, опкољавају ону бандеру са аветињском сијалицом, повијају се, на крају чуче. Ханџарци и даље неког бију. Они су, иначе, на Голи већ стигли на наводни ревидирци и никада, па ни на доласку, нису прошли кроз строј. Они на Голом никада, ни пред ким, нису изнели свој ревидирани став. Када су стигли, речено нам је: »Ови другови су још у затвору ревидирали став, они су поштеђени свега, бојкота«.

Дакле, ханџарци—усташе бију ли, бију. . . Угледам Павла Поповића, кажем: »Ала ови бију, као бикови«, а он ми рече: »Била је то идеја Ивана Стева Крајачића да они дођу на Голи«.

Како је који сат одмицао бура је јачала, људи су се све више савијали, на крају су клечали, као да се моле Алаху. . . Усташе су ишле уоколо, тукле и запиткивале:

»Јел’ слушал ил’ спаваш?!«

Од буре се ништа није чуло, није имало шта да се слуша. У једном моменту видим— туку Вељка Мрдаковића. Људи су наглас кукали, плакали. Ја сам на сву срећу имао цементне вреће око себе, у кошуљи. Џемпере су нам већ били узели, ваљда у жељи да нас поморе, побију. На Голом се убијало каменом, мацолом, ћускијом, крампом, прехладом, тифусом, дизентеријом. . .

Један од усташа ме гледа и каже:
— Шта буљиш, стаљински гаде?
— Гледам, одличан си активиста, реци ми име да кажем иследнику да те одмах пусти на слободу! — одговорим.

Он се умири, ништа није рекао и оде даље.

Нешто касније померио сам се десетак метара, због буре. Тада, одједном, добијем ударац иза левог уха, у жлезду и на место на које ме ударио у норвешком логору и нациста Фриц Кифер.

Била је то наша, и моја, »срећна Нова 1950. . .

https://polja.rs/wp-content/uploads/2016...-32-33.pdf

Извор: "ДВЕ МУЊЕВИТЕ ЛЕКЦИЈЕ О "ЂАВОЉЕМ ОСТРВУ": 1. Берислав Косиер, 2. Драгутин Добривојевић", Часопис "Поља" бр. 390/391, година XXXVI, август-септембар 1991, стр. 354-355
Одговори


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори


Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

1. део
https://www.youtube.com/live/-NBfVTI9fuU...KK9Uv9Xljg

2. део
https://youtu.be/Mmv3cY5goNg?si=WWrBd2maOAPsSwB9

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори

80 година страдња шабачких ђака и студената
Децембра 1944. комунисти су на свиреп начин ликвидирали цвет шабачке интелигенције – 64 припадника Другог ђачког батаљона
ПИШЕ: Драган ТОПАЛОВИЋ
https://www.pogledi.rs/80-godina-stradnj...28735.html
Одговори

Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним