29-11-2024, 12:23 PM
У суштини, српски радикали у Угарској су били потпуно преузели програм Светозара Марковића, за разлику од радикала у Србији, који су већ од свог оснивања, а нарочито после разрешења питања Тимочке буне, постали класична грађанска странка и живели тим компликованим животом следеће три деценије, док није разрешено Источно питање, 1918. године.
За то време, српски радикали у Угарској почели су свој живот као мала комунистичка група из Вршца. Настали су тако што је група вршачких младића била задивљена идејама Светозара Марковића, које су биле комбинација идеја руских анархиста и комуниста, и западно-европских социјалиста, са филтером немачких социјалистичких идеолога. Српски радикали у Угарској нису одмах били самостални, него су били део свеопште Милетићеве странке. Главни њихов сукоб са већинским либералима у Милетоћевој странци био је управо по социјалном питању. Милетоћеви либерали су правили покрет како би сачували права српског народа у Угарској, и уопште у Аустроугарској, а свако уплитање у социјална питања сматрали су растакањем српског националног ткива.
Српска народна радикална странка је та питања поистоветила. Како би парирали либералима и по националном питању, српски радикали у Угарској су се отворено окренули митоманији. Та два елемента, социјална демагогија и национална митоманија постали су главна карактеристика српских радикала у Угарској. Нису се либили најпрљавијих политичких поступака како би овладали српским политичком сценом у Угарској и у томе су и успели. То је резултирало отвореном сарадњом са угарском владајућом странком Векерлеа, убиствима либерала и пљачком српске културне баштине. Врхунац је био када су, 1918. године, водили тајне преговоре са Угарском владом о аутономији Срба на простору јужне Бачке са Сомбором и целог Баната без северног Потисја, у оквиру Угарске, у тренутку када се ни надали нису да ће Српска краљевска војска пробити Солунски фронт.
Врхунац разлике између радикала из Краљевине Србије и Угарске, може се разумети кроз речи које им је упутио Никола Пашић, 1920. године, у време када су хтели да обнове посебну радикалну странку за Војводину (ди су наши новци):"Више волим хрватске сецеонисте од војвођанских радикала, јер су отворени непријатељи државе а ови наши притајени."
ПС питања око Српске народне радикалне странке поставио сам да би схватили да проблеми Срба у Војводини нису од јуче.
ПСС сличности са српским радикалима од 1990-их година уопште нису случајне.
За то време, српски радикали у Угарској почели су свој живот као мала комунистичка група из Вршца. Настали су тако што је група вршачких младића била задивљена идејама Светозара Марковића, које су биле комбинација идеја руских анархиста и комуниста, и западно-европских социјалиста, са филтером немачких социјалистичких идеолога. Српски радикали у Угарској нису одмах били самостални, него су били део свеопште Милетићеве странке. Главни њихов сукоб са већинским либералима у Милетоћевој странци био је управо по социјалном питању. Милетоћеви либерали су правили покрет како би сачували права српског народа у Угарској, и уопште у Аустроугарској, а свако уплитање у социјална питања сматрали су растакањем српског националног ткива.
Српска народна радикална странка је та питања поистоветила. Како би парирали либералима и по националном питању, српски радикали у Угарској су се отворено окренули митоманији. Та два елемента, социјална демагогија и национална митоманија постали су главна карактеристика српских радикала у Угарској. Нису се либили најпрљавијих политичких поступака како би овладали српским политичком сценом у Угарској и у томе су и успели. То је резултирало отвореном сарадњом са угарском владајућом странком Векерлеа, убиствима либерала и пљачком српске културне баштине. Врхунац је био када су, 1918. године, водили тајне преговоре са Угарском владом о аутономији Срба на простору јужне Бачке са Сомбором и целог Баната без северног Потисја, у оквиру Угарске, у тренутку када се ни надали нису да ће Српска краљевска војска пробити Солунски фронт.
Врхунац разлике између радикала из Краљевине Србије и Угарске, може се разумети кроз речи које им је упутио Никола Пашић, 1920. године, у време када су хтели да обнове посебну радикалну странку за Војводину (ди су наши новци):"Више волим хрватске сецеонисте од војвођанских радикала, јер су отворени непријатељи државе а ови наши притајени."
ПС питања око Српске народне радикалне странке поставио сам да би схватили да проблеми Срба у Војводини нису од јуче.
ПСС сличности са српским радикалима од 1990-их година уопште нису случајне.