[Јеремија]

Ево, нека треће и завршно питање о кнезу Милошу буде управо у вези тога. Од свих наших вођа и владара, највише њих је тражило и нашло узор у кнезу Милошу. 
Питање:
По чему су се сви српски владари, којима је Милош био владарски узор, били различити од њега?

Под број 1:
Кнез Милош Обреновић био је ратни јунак и командант из Првог српског устанка, што је потврдио и својим јуначким ранама, од којих га једна, она из јуриша на ужичку тврђаву, умало није коштала главе. Затим је био вођа буне против Турака, која је по њему добила име - Милошева буна, а ми је данас зовемо Други српски устанак. После тог успешног устанка, успео је да Србима у београдском пашалуку обезбеди ону врсту слободе коју су имали од 1793 до 1801. године, односно до доласка дахија. То није била пуна аутономија али је била основ за даље ослобођање.
Дакле, кнез Милош је имао ЛЕГИТИМИТЕТ да буде вођа Срба, односно да има монархистичке амбиције и методе владања. 
Ови што му се диве и желе да владају као он, ТО НЕМАЈУ. Они су изабрани на изборима, намештеним или ненамештеним, чешће намештеним, нису учествовали, а камоли водили војне јединице у било каквом рату, нити су у том рату победили.
Дакле, они могу бити само управници српске државе ограничени скупштином и уставом.
То је прва велика разлика између њих.
Под број 2:
Кнез Милош (и то је оно што је приметио Монархист) је за време своје владавине увећао територију Србије. То је оно повећање од шест нахија. Руси му јесу били покровитељи, али су зезнули целу ствар приликом Акерманске конвенције, па су после покушали да га убеде да направи компромис са Турцима, да смањи прохтеве. Чак су му и наговестили да неће бити на његовој страни ако покуша силом да уђе у тих шест нахија. Он је ћутао и чекао. И дочекао добар, идеалан тренутак и војно упао у свих шест нахија и задржао их. Дакле, увећао је Србију.
Они вођи Србије којима је он наводно узор, не да нису увећавали Србију и територијално и суштински, него су је смањивали и територијално и суштински.
И то је кључна разлика између њих.
Дакле, ако чујете неке да подржавају владавину кнеза Милоша, а активно се баве политиком, будите сигурни да такви не само да не познају владавину Милошеву, него из ње ваде само оно што им се свиђа, а то је богаћење Милошево, које је било најгора одлика његове власти, а потпуно искључују оно позитивно, а то је да се Србија увећавала територијално за време његове власти и била све независнија од Турске. 
Тако да између књаза Милоша и оних који су били вође а водили се наводно његовим примером, стоји велика клисура која ће вечно раздвајати те две обале.

Ух бре, мани се поређења са несојима који о Милошу знају само што им се прочита за изјаву на ТВ-у.
Милош је био један од ретких који су претекли на Равњу, па иако крвав и исечен није хтео напустити Србију, остао је са народом.
Његово дар за дипломатију ретко се среће (Пашић му није ни до колена). Од омеђине слободне Србије миц по миц направио је наследну државу. Свако Милошево сагињање и уступање имало је тактику коју многе учене дипломате нису поседовале. Речју, имао је визију, стратегију и одлучност.