20-12-2024, 01:48 AM
Кнез Милош Обреновић вратио се у Србију, на кнежевски престо, у јануару 1859. године. На истом месту са кога је отишао двадесет година раније, приспео је сада бродић који је преко Саве превезао новог-старог кнеза. Тада, пре 20 година, док је одлазио, кнез Милош и сви присутни, могли су да чују гласно смејање и ликовање Томе Вучића Перишића, некадашњег његовог најважнијег пријатеља и саборца у смиривању разних буна против његове аутократске власти, а тада човека који је дигао војску и протерао га из Србије. Практично, јединог човека који је био већи демагог у сељачкој српској маси од самог кнеза Милоша. И то не само у њиховој политичкој генерацији, него уопште у српској историји.
Времена су се променила. Вучић је био један од тројице уставобранитеља, уз Аврама Петронијевића најутицајнији политичар у Србији. У међувремену, и сам је био прогањан, али се брзо враћао у Србију, дочекиван попут ослободиоца. Већ више од десет година и сам је живео у Београду. Кућа му је била подно београдске тврђаве.
Кнез Милош је знао где је кућа Вучићева и да мора поред ње проћи од пристаништа према вароши, где га је чекао народ. И распитивао се добро, још пре доласка поласка да ли Вучић нешто спрема. Зато је његова кочија била окружена правом војском наоружане страже, данас би рекли телохранитеља.
Вучић је, још кад је сазнао да је Светоандрејска скупштина извикала Милоша за новог кнеза, отпустио све своје момке, а затим и послугу. У кући је данима боравио сасвим сам. Ни светла није увече палио. Сви су знали да је ту, али нико није знао шта спрема.
Испоставило се да није спремао ништа. Ни кад је кнез дошао није излазио из куће. Кнез је дане изгубио покушавајући да сазна било шта о Вучићевим плановима. И успео је да сазна да је Вучић тражио заштиту од турског паше из тврђаве и да му је овај то обећање дао. Тада је Милош сковао план.
Потурили су Вучићу фалсификовано писмо, наводно од паше, да га тражи да дође у тврђаву. Вучић је насео и изашао из куће. Пресрели су га Милошеви момци и отели на сред улице. Пребачен је у затвор, али пошто није било оптужбе, одмах у затворску болницу. Средином јула 1859. године, Вучића су отровали Милошеви људи и он је умро. Више дипломатија је устало против Милоша због овога, али Милош је успео, уз једвите јаде да се одбрани од оптужби да је отровао Вучића.
После Вучићеве смрти, кнез Милош је желео да забрани да се деци даје име Вучић. Његово најближе окружење га је сетовало да би то било исувише очигледно, па су смислили да се Србима забрањује да дају имена Србима по највећим издајницима у српској историји. Тако су на списак додата имена Вукашин и Вук. (Тада се још није знало да краљ Вукашин није убио Уроша нејаког, нити да Вук Бранковић није издао на Косову)
Срећом, наишао је кнез Михаило пре појаве министара и једва убедио оца да то не чини. Тако да се то никада није десило, али било је на корак од те акције.
Времена су се променила. Вучић је био један од тројице уставобранитеља, уз Аврама Петронијевића најутицајнији политичар у Србији. У међувремену, и сам је био прогањан, али се брзо враћао у Србију, дочекиван попут ослободиоца. Већ више од десет година и сам је живео у Београду. Кућа му је била подно београдске тврђаве.
Кнез Милош је знао где је кућа Вучићева и да мора поред ње проћи од пристаништа према вароши, где га је чекао народ. И распитивао се добро, још пре доласка поласка да ли Вучић нешто спрема. Зато је његова кочија била окружена правом војском наоружане страже, данас би рекли телохранитеља.
Вучић је, још кад је сазнао да је Светоандрејска скупштина извикала Милоша за новог кнеза, отпустио све своје момке, а затим и послугу. У кући је данима боравио сасвим сам. Ни светла није увече палио. Сви су знали да је ту, али нико није знао шта спрема.
Испоставило се да није спремао ништа. Ни кад је кнез дошао није излазио из куће. Кнез је дане изгубио покушавајући да сазна било шта о Вучићевим плановима. И успео је да сазна да је Вучић тражио заштиту од турског паше из тврђаве и да му је овај то обећање дао. Тада је Милош сковао план.
Потурили су Вучићу фалсификовано писмо, наводно од паше, да га тражи да дође у тврђаву. Вучић је насео и изашао из куће. Пресрели су га Милошеви момци и отели на сред улице. Пребачен је у затвор, али пошто није било оптужбе, одмах у затворску болницу. Средином јула 1859. године, Вучића су отровали Милошеви људи и он је умро. Више дипломатија је устало против Милоша због овога, али Милош је успео, уз једвите јаде да се одбрани од оптужби да је отровао Вучића.
После Вучићеве смрти, кнез Милош је желео да забрани да се деци даје име Вучић. Његово најближе окружење га је сетовало да би то било исувише очигледно, па су смислили да се Србима забрањује да дају имена Србима по највећим издајницима у српској историји. Тако су на списак додата имена Вукашин и Вук. (Тада се још није знало да краљ Вукашин није убио Уроша нејаког, нити да Вук Бранковић није издао на Косову)
Срећом, наишао је кнез Михаило пре појаве министара и једва убедио оца да то не чини. Тако да се то никада није десило, али било је на корак од те акције.