30-12-2024, 10:31 PM
Плата обичног радника била је од 8 до 10 хиљада. Ниже средње класе, чиновника, учитеља, лекара, нешто већа од 10 до 15 хиљада. Виша средња класа попут инжењера, којих није било много јер је технолошки развој био низак, од 15 до 25 хиљада.
Комунистичким функционерима, директорима, првокрвницима и слично од 25 до 48 хиљада динара.
Другим речима, обичном раднику, па чак и квалификованом, било је потребно да ради 6 година, да не троши ни на шта друго, да би могао да купи фићу. Пошто је плата и од 15 хиљада, а камоли од 8 хиљада динара, била толико мала да није могла да подмири трошкове четворочлане породице, обичан фића 600 био је мисаона именица радницима, учитељима, чак и лекарима у комунизму.
Зато је фића 600 врло мало и био заступљен и запамћен на путевима у Југославији. Углавном га је куповала народна милиција по државној одлуци, а евентуално нека јавна предузећа и њихови директори.
Тек доцније, кад је стигао и фића 750, а са њим и отварање према Западу и кредити и бесомучно задуживање, дошло је до масовније куповине фиће.
Комунистичким функционерима, директорима, првокрвницима и слично од 25 до 48 хиљада динара.
Другим речима, обичном раднику, па чак и квалификованом, било је потребно да ради 6 година, да не троши ни на шта друго, да би могао да купи фићу. Пошто је плата и од 15 хиљада, а камоли од 8 хиљада динара, била толико мала да није могла да подмири трошкове четворочлане породице, обичан фића 600 био је мисаона именица радницима, учитељима, чак и лекарима у комунизму.
Зато је фића 600 врло мало и био заступљен и запамћен на путевима у Југославији. Углавном га је куповала народна милиција по државној одлуци, а евентуално нека јавна предузећа и њихови директори.
Тек доцније, кад је стигао и фића 750, а са њим и отварање према Западу и кредити и бесомучно задуживање, дошло је до масовније куповине фиће.