21-01-2025, 12:21 PM
Када се помену ''обојене револуције'', подразумева се преврат у некој држави, финансиран и подржан од стране левичарског Запада, НВО либералног сектора, сорошеваца и сл.
Не знам како да се неки људи пробуде из сна, али било би добро да схвате да управо тај сектор, након градње темеља, држи потпорне стубове овог наказног и издајничког режима.
Ја бих разумео да је, хипотетички, председник државе или председник Владе неки националиста (узмимо на пример Мило Ломпар, но не мора стриктно ни он), који се, као шеф државе, супротставио левичарској Западној агенди, германском културолошком и економском продору nach Osten, убијању српских симбола државности на територији Косова и Метохије, који је покренуо процес декомунизације Србије, процес отварања досијеа, расформирање БИА-е и успоставе потпуно нове обавештајне службе, реформу и ''чишћење'' МУП-а и правосуђа итд.
Код неког таквог би, вероватно с правом, могла постојати оправдана бојазан од обојених преврата, финансираних и потпомогнутих од стране анти-српски настројених кругова из иностранства и региона.
Али да на ''борбу против обојене револуције'' позива неко ко још од 2004. године прикривено сарађује са Тадићем и Ђиласом, а посебно другује са покојним Ракићем (кога је прерана смрт спречила у жељи да направи историјску коалицију српске политике - ДС и СНС), неко ко је темеље свог доласка на власт ударио тих октобарских дана 2007. године у најскупљем хотелу на свету, неко ко активно финансијски помаже Демократску странку у САД (''јер је паметан''), неко ко је све жеље левичарског Запада испунио у вези са деловањем тј. неделовањем српске државе на територији Косоова и Метохије, неко ко стоји изa Бриселског, Охридског и француско-немачког споразума, неко захваљујући коме по целој Србији виђамо RKS регистарске ознаке, RKS пасоше, личне карте и дипломе, неко захваљујући коме имамо RKS Владу, скупштину, полицију, војску, суд, позивни број, енергетски систем, неко коме је вишегодишњи председник Владе била (или био) Ана Брнабић, хомосексуална особа са хрватским пасошем, неко ко је од фебруара 2022. године стотине милиона евра утрошио за наоружавање Украјинске армије, неко за време чије власти по први пут имамо несметано одржавање геј парада, неко ко активно сарађује са породицом Сорош, неко коме у гушењу сваке потенцијално опасне политичке кризе потпомаже домаћа левичарска опозиција и тако даље и тако даље... Мислим, могао бих да набрајам до сутра.
Па сада, ево по први пут за ових 12 година, дешава се један политички процес над којим нема контролу и у коме му не могу помоћи чак ни његови rent-a-левичарски опозиционари. Чега другог би могао да се сети него ли ''хрватских агената'' и ''обојене револуције'', не знам ни сам зашто сам, у сопственој заблуди, и очекивао нешто оригиналније.
Политичка кратковидост не мора сама по себи да буде опасна ствар, али помешана са агресивним наступом може да се претвори у оно у шта не би требало да се претвори.
Када се све горе наведено сабере, нимало не чуди што се као резултат овог бућкуриша добије горе окачени политички транспарент, зачињен когнитивним и културолошким поимањима Драгана Вучићевића или Светог Жекса.
Не знам како да се неки људи пробуде из сна, али било би добро да схвате да управо тај сектор, након градње темеља, држи потпорне стубове овог наказног и издајничког режима.
Ја бих разумео да је, хипотетички, председник државе или председник Владе неки националиста (узмимо на пример Мило Ломпар, но не мора стриктно ни он), који се, као шеф државе, супротставио левичарској Западној агенди, германском културолошком и економском продору nach Osten, убијању српских симбола државности на територији Косова и Метохије, који је покренуо процес декомунизације Србије, процес отварања досијеа, расформирање БИА-е и успоставе потпуно нове обавештајне службе, реформу и ''чишћење'' МУП-а и правосуђа итд.
Код неког таквог би, вероватно с правом, могла постојати оправдана бојазан од обојених преврата, финансираних и потпомогнутих од стране анти-српски настројених кругова из иностранства и региона.
Али да на ''борбу против обојене револуције'' позива неко ко још од 2004. године прикривено сарађује са Тадићем и Ђиласом, а посебно другује са покојним Ракићем (кога је прерана смрт спречила у жељи да направи историјску коалицију српске политике - ДС и СНС), неко ко је темеље свог доласка на власт ударио тих октобарских дана 2007. године у најскупљем хотелу на свету, неко ко активно финансијски помаже Демократску странку у САД (''јер је паметан''), неко ко је све жеље левичарског Запада испунио у вези са деловањем тј. неделовањем српске државе на територији Косоова и Метохије, неко ко стоји изa Бриселског, Охридског и француско-немачког споразума, неко захваљујући коме по целој Србији виђамо RKS регистарске ознаке, RKS пасоше, личне карте и дипломе, неко захваљујући коме имамо RKS Владу, скупштину, полицију, војску, суд, позивни број, енергетски систем, неко коме је вишегодишњи председник Владе била (или био) Ана Брнабић, хомосексуална особа са хрватским пасошем, неко ко је од фебруара 2022. године стотине милиона евра утрошио за наоружавање Украјинске армије, неко за време чије власти по први пут имамо несметано одржавање геј парада, неко ко активно сарађује са породицом Сорош, неко коме у гушењу сваке потенцијално опасне политичке кризе потпомаже домаћа левичарска опозиција и тако даље и тако даље... Мислим, могао бих да набрајам до сутра.
Па сада, ево по први пут за ових 12 година, дешава се један политички процес над којим нема контролу и у коме му не могу помоћи чак ни његови rent-a-левичарски опозиционари. Чега другог би могао да се сети него ли ''хрватских агената'' и ''обојене револуције'', не знам ни сам зашто сам, у сопственој заблуди, и очекивао нешто оригиналније.
Политичка кратковидост не мора сама по себи да буде опасна ствар, али помешана са агресивним наступом може да се претвори у оно у шта не би требало да се претвори.
Када се све горе наведено сабере, нимало не чуди што се као резултат овог бућкуриша добије горе окачени политички транспарент, зачињен когнитивним и културолошким поимањима Драгана Вучићевића или Светог Жекса.