[Ђорђе Ивковић]

Знао сам да ћеш да реагујеш.
Само обрати пажњу на време у којем је Слободан писао. Није он тада ни обраћао превише пажње на Србе из Крајине. Нити је слутио да ће се појавити нешто попут Коминтерне.
Он овде гледа, пре свега, на ривалитет између Срба из Србије и Србе из прека, а нешто мање и на Србе из Босне. Ту он разматра шта је пожељно, а шта је могуће. 
Што се тиче политичара, Ристић је далеко пре Пашића знао и пропагирао да се Срби  само могу ујединити, и уопште спасити од Беча, пре свега наслоном на Русију. Али, понављам....
Није он, уопште, тада коментарисао ово што Ти пишеш. Његово разумевање целе ситуације било је резултат понашања народа у различитим кризама које су се Србима десила од аустријско-угарског споразума 1866 до српско-бугарског рата 1885.

Ја сам разумео да се дискусија води на релацијама локално српство-пансрпство-словенство. Директно се ослањајући на Твој коментар, дао сам своје мишљење.  Између осталог поменуо сам да су Срби из Крајине 1812 ишли (читаве регименте, у опште није занемарљив број у питању) за Наполеоном на Русију. Тако да сам гледао шири временски период (не само време бољшевизма) од раздобља 1866-1885. Па и тада, у БиХ, била је евидентна племенска подељеност, због чега устанци нису могли да се распламсају до потенције за ослобођење. У Плашком изабраше Крајшиници за свог вођу устнака словеначког балавог пустолова, а отераше Петра Мркоњића. Па само тај детаљ указује где је корен српске неслоге и пропасти.
А ви, како хоћете.