23-02-2025, 12:02 AM
Наравно, у питању је авион. За неколико десетина минута стизало се авионом из Београда, са аеродрома испод Бежанијске косе, до Крагујевца, данас насеље Аеродром.
Крагујевчани, као и цела Шумадија, можда су и најбрже прихватили аеронаутику од свих наших покрајина. Између два светска рата послу пилота се научило и неколико стотина пилота из Крагујевца и околине.
Смисао ова три питања у вези пута између Београда и Крагујевца, у периоду од Првог српског устанка до почетка Другог светског рата, био је да се на пластичан и практичан начин покаже колико је Србија напредовала за око 130 година свог државног развоја. Док је била српска држава.
ПС да је то престала да буде после 1945. године, најбољи је доказ да се пут од Београда до Крагујевца, после Другог светског рата, опет драстично одужио. Мало је убрзан изградњом ауто-пута Београд -Ниш, али не драстично, јер тај ауто-пут није био везан са Крагујевцем брзом саобраћајницом.
То је превазиђено не захваљујући памети наших политичара, него скоројевићевством истих, када је у Крагујевац долазио Ањели, газда концерна Фиат, и један од најбогатијих људи Европе. Он је путовао од Торина до Београда авионом непуних сат времена, а за тим је од Сурчина до Крагујевца гулио аутомобилом читавих два и по сата. Због тога је изрибао српске политичаре, све од реда потомке комуниста, па су морали да направе макар саобраћајницу од ауто-пута, од Баточине до Крагујевца. Тек почетком треће деценије 21 века, Крагујевац је поново почео да добија аеродром. Када ће то бити аеродром у пуном обиму показаће време.
По примеру саобраћаја од Београда до Крагујевца, тек овако сагледаном, Срби треба да схватају своју историју. На жалост, државни историчари им ту историју увек доносе на парче, додворавајући се комунистима који одавно леже у гробљу. Или су, можда, још увек међу нама.
Крагујевчани, као и цела Шумадија, можда су и најбрже прихватили аеронаутику од свих наших покрајина. Између два светска рата послу пилота се научило и неколико стотина пилота из Крагујевца и околине.
Смисао ова три питања у вези пута између Београда и Крагујевца, у периоду од Првог српског устанка до почетка Другог светског рата, био је да се на пластичан и практичан начин покаже колико је Србија напредовала за око 130 година свог државног развоја. Док је била српска држава.
ПС да је то престала да буде после 1945. године, најбољи је доказ да се пут од Београда до Крагујевца, после Другог светског рата, опет драстично одужио. Мало је убрзан изградњом ауто-пута Београд -Ниш, али не драстично, јер тај ауто-пут није био везан са Крагујевцем брзом саобраћајницом.
То је превазиђено не захваљујући памети наших политичара, него скоројевићевством истих, када је у Крагујевац долазио Ањели, газда концерна Фиат, и један од најбогатијих људи Европе. Он је путовао од Торина до Београда авионом непуних сат времена, а за тим је од Сурчина до Крагујевца гулио аутомобилом читавих два и по сата. Због тога је изрибао српске политичаре, све од реда потомке комуниста, па су морали да направе макар саобраћајницу од ауто-пута, од Баточине до Крагујевца. Тек почетком треће деценије 21 века, Крагујевац је поново почео да добија аеродром. Када ће то бити аеродром у пуном обиму показаће време.
По примеру саобраћаја од Београда до Крагујевца, тек овако сагледаном, Срби треба да схватају своју историју. На жалост, државни историчари им ту историју увек доносе на парче, додворавајући се комунистима који одавно леже у гробљу. Или су, можда, још увек међу нама.