[Јеремија]

Kulik, Læg hænderne på bordet! (Кулићу, руке на сто!)

Загрме оштар глас у кафеу хотела где сам се налазио са 10 сабораца.
Глас је пратило аветињско појављивање туце агената у цивилу који су изникли скоро ниоткуда. Сви су имали оружје и били спремни да га употребе истoг момента. У делићу секунде схватио сам да смо откривени или продани... Дижући руке тихо рекох момцима: Полако, без наглих покрета и без гласа подигните руке. Тројица од њих су били Руси, док су остали били моји људи, Срби.
Шкљоцање лисица а затим темељни претрес уз коментаре које сам једино ја разумео (сборци су били тек две недеље у земљи где сам живео па нису разумели ни речи), чудили су се како је могуће да нисмо наоружани... Оружје је остало у собама како не би случајно привукли непотребну пажњу.
Одрадили смо две акције у суседној земљи где је усташка емиграција била јака и требало је да одрадимо јиш једну - последњу на том подручју.
Изводе нас из хотела са оружјем на готовс а напољу, напољу одред за дочек... Специјалци у цик-цак поретку, сви са дугим цевима...
Полицијска станица, свако је сам уз два полицајца (није смело бити међусобне комуникације), чекајући преводиоца како би могло почети ислеђивање.
Мене су ислеђивали без преводиоца, није имало потребе за истим...
Даље вас не бих смарао... то се догађало у време "балван револуције" у Србској Крајини.
О тим четницима пишем, чак сам успео да привучем и неке људе који нису били Срби.¨

PS. Можда ћу цео догађај турити у Крчму.