02-03-2025, 02:22 PM
Хаузмајстори или настојници зграда су данас заборављена категорија. Обично су живели у малом стану у приземљу, са обавезним шалтером. Ти станови су постали уобичајени, и скоро типски, зградама зиданим 30-тих година. Он је био и домаћин зграде, заступник власника зграде али и полицајац. Блиско је сарађивао са квартовском полицијом. Код њега се распитивало о становима који се оглашавају за издавање. Такође је од његове процене зависило да ли ћете изнајмити стан или не. Код њега су били сви кључеви зграде. Па и кључ од вашег стана.
Он је закључавао зграду увече (у 21.00 часова) и откључавао ујутру у шест часова. Он је, наравно, контролисао ко улази и излази из ње. Дежурно око деценијама пре него што су нам увели надзорне камере по зграда. Касни посетиоци би звонили код њега. За ситну надокнаду, хаузмајстор је отварао врата касном госту, а непозната лица нису могла да уђу. У неким зграда станари нису имали кључ од лифта па је хаузмајстор станарима и посетиоцима откључавао, и овог пута, за симболичну надокнаду.
Он се бринуо о згради и отклањао ситне кварове. Хаузмајстори су „све“ знали шта се дешава у згради. Станари су морали да поштују кућни ред јер су иначе могли лако добити отказ. Његова жена се обично бринула о хигијени и чистоти зграде. Према филмском стереотипу из 50-тих и 60-тих обично су имали ћерку јединицу. То су обично били провинцијалци са беретом на глави (такође филмски клише) а за своје услуге је поред надокнаде од власника зграде добијао и бесплатан стан. Сама категорија се задржала и после рата и нестанка власника зграда, али и поред изгубљене предратне мочи и даље су били алфа и омега зграда. Хаузмајстори су се задржали до 60-тих година, али су и даље наставили да живе у згради. Оштро око ће и данас лако да препозна тај хаузмајсторски стан. Захваљујући Јелена Јанић Љубисављевић и Милошу Јуришићу сачувана су нам правила "кућњега реда" у Добрачиној 17, у кући изграђеној по пројекту Јована Бјеловића 1936. године, за Драгомира и Ружу Николић. У њему можемо да прочитамо правила која осим одржавања чистоће наметао још нека симпатична правила, која смо временом заборавили...
Као на пример да се капија од 9 увече до 6 изјутра мора закључавати или да је строго забрањено цепати дрва на тераси, у кујни и другим закупљеним просторијама сем у подруму и то од 8 до 12 и од 15 до 18 часова, као и трешење тепиха на балконима спољним и из дворишта. Теписи и остало тресу се једино на кровној тераси и то само од 8 до 12 часова.
"Клозети, као и зидне чесме, морају се одржавати чисто. У њих се не сме бацати пепео, песак и све оно што може да их запуши. Није дозвољено каде прати салцгајсом, у противном накнаду тиме проузроковане штете сноси закупац.
Свирање на клавиру, радиу и грамофону као и певање дозвољено је само од 8 до 13 и од 15 до 22 часа.
Дрва и угаљ забрањено је преносити преко степеница, већ само за то одређеним лифтом, и то у времену од 8 до 12 и од 15 до 18 часова. За другу употребу лифт се не користи.
У стану је забрањено прање рубља. Таваном, вешерницом, пеглерницом и кровном терасом станари ће се служити по реду пријаве код настојника. После употребе истих, по довођењу у ред, кључ предати настојнику.
Млађима се наређује да не праве ларму, да се не свађају, не лупају вратима, да се не задржавају на степеницима, да са балкона ђубре у двориште не бацају, него у за то одређени канал, да не пљују по поду и степеницама.
Пепео из пећи и шпорета, разбијено стакло, порцелан и слично је забрањено бацати у канал за ђубре, већ све носити у за ђубре одређену канту.
Таван и подрум осветљавају се само електриком, никако свећом
У дворишту, стану и подруму се не сме држати живина ни друге животиње
Кућна послуга као млекаџије, димничари, сметличари, трговачки помоћници, писмоноше пролазиће само кроз споредни улаз и упозоравају се да не праве ларму и да сваку евентуално причињену штету морају сами да надокнаде.
Башта служи само за украс и ни за какву другу употребу станара.
У нади и уверењу да ће се одредбе кућног реда поштовати остаје с поштовањем, сопственик зграде 1. априла 1939. године"
Аутор објаве: Александар Јанковић
Преузето из: Био једном један Београд
https://www.facebook.com/photo/?fbid=102...9652736918
Он је закључавао зграду увече (у 21.00 часова) и откључавао ујутру у шест часова. Он је, наравно, контролисао ко улази и излази из ње. Дежурно око деценијама пре него што су нам увели надзорне камере по зграда. Касни посетиоци би звонили код њега. За ситну надокнаду, хаузмајстор је отварао врата касном госту, а непозната лица нису могла да уђу. У неким зграда станари нису имали кључ од лифта па је хаузмајстор станарима и посетиоцима откључавао, и овог пута, за симболичну надокнаду.
Он се бринуо о згради и отклањао ситне кварове. Хаузмајстори су „све“ знали шта се дешава у згради. Станари су морали да поштују кућни ред јер су иначе могли лако добити отказ. Његова жена се обично бринула о хигијени и чистоти зграде. Према филмском стереотипу из 50-тих и 60-тих обично су имали ћерку јединицу. То су обично били провинцијалци са беретом на глави (такође филмски клише) а за своје услуге је поред надокнаде од власника зграде добијао и бесплатан стан. Сама категорија се задржала и после рата и нестанка власника зграда, али и поред изгубљене предратне мочи и даље су били алфа и омега зграда. Хаузмајстори су се задржали до 60-тих година, али су и даље наставили да живе у згради. Оштро око ће и данас лако да препозна тај хаузмајсторски стан. Захваљујући Јелена Јанић Љубисављевић и Милошу Јуришићу сачувана су нам правила "кућњега реда" у Добрачиној 17, у кући изграђеној по пројекту Јована Бјеловића 1936. године, за Драгомира и Ружу Николић. У њему можемо да прочитамо правила која осим одржавања чистоће наметао још нека симпатична правила, која смо временом заборавили...
Као на пример да се капија од 9 увече до 6 изјутра мора закључавати или да је строго забрањено цепати дрва на тераси, у кујни и другим закупљеним просторијама сем у подруму и то од 8 до 12 и од 15 до 18 часова, као и трешење тепиха на балконима спољним и из дворишта. Теписи и остало тресу се једино на кровној тераси и то само од 8 до 12 часова.
"Клозети, као и зидне чесме, морају се одржавати чисто. У њих се не сме бацати пепео, песак и све оно што може да их запуши. Није дозвољено каде прати салцгајсом, у противном накнаду тиме проузроковане штете сноси закупац.
Свирање на клавиру, радиу и грамофону као и певање дозвољено је само од 8 до 13 и од 15 до 22 часа.
Дрва и угаљ забрањено је преносити преко степеница, већ само за то одређеним лифтом, и то у времену од 8 до 12 и од 15 до 18 часова. За другу употребу лифт се не користи.
У стану је забрањено прање рубља. Таваном, вешерницом, пеглерницом и кровном терасом станари ће се служити по реду пријаве код настојника. После употребе истих, по довођењу у ред, кључ предати настојнику.
Млађима се наређује да не праве ларму, да се не свађају, не лупају вратима, да се не задржавају на степеницима, да са балкона ђубре у двориште не бацају, него у за то одређени канал, да не пљују по поду и степеницама.
Пепео из пећи и шпорета, разбијено стакло, порцелан и слично је забрањено бацати у канал за ђубре, већ све носити у за ђубре одређену канту.
Таван и подрум осветљавају се само електриком, никако свећом
У дворишту, стану и подруму се не сме држати живина ни друге животиње
Кућна послуга као млекаџије, димничари, сметличари, трговачки помоћници, писмоноше пролазиће само кроз споредни улаз и упозоравају се да не праве ларму и да сваку евентуално причињену штету морају сами да надокнаде.
Башта служи само за украс и ни за какву другу употребу станара.
У нади и уверењу да ће се одредбе кућног реда поштовати остаје с поштовањем, сопственик зграде 1. априла 1939. године"
Аутор објаве: Александар Јанковић
Преузето из: Био једном један Београд
https://www.facebook.com/photo/?fbid=102...9652736918