[Митић]

Востани Сербие

Иако звучи древно, музика за славну Доситејеву будницу “Востани Сербие” је сасвим савремена. Њен аутор је знаменити Варткес Баронијан, чијег се имена многи сећају са шпица бројних телевизијских серија и документарних емисија. Варткес Баронијан био је музички уредник у Радио телевизији Београд, али и композитор класичних музичких дела и професор на Факултету драмских уметности у Београду. Данас тако лако препознатљива музика на Доситејеве патриотске стихове, у форми народне химне, први пут чула се у телевизијској серији РТБ "Јастук гроба мог" из 1990. године.

Сцена из прве епизоде телевизијске мини-серије "Јастук гроба мог", у продукцији Телевизије Београд, из 1990. године. Улоге: Раде Марковић као Доситеј Обрадовић, Слободан Бештић као Павле Соларић, Данило Лазовић као Јован-Драго Теодоровић, Марко Тодоровић као Теодор Мекса, Бранислав 'Цига' Јеринић као Стеван Ризнић, Зоран Ранкић као Тома Милиновић и Миленко Павлов као конобар Гамбини.

Извор: Музеј Вука и Доситеја

https://www.facebook.com/MuzejVukaiDosit...2576142739

[Бенито]

Митке, Востани Сербие је композиција Љубе Манасијевића. Први пут сам је чуо у његовом извођењу, када је први пут јавно и изводио, на Теразијској чесми, 11. или 12. марта 1991. године.
После је снимио и албум Востани Сербие, на којем та песма, али и она Ој Косово, Косово, земљо моја вољена, за коју је написао и текст и композицију. 
Не би да коментаришем, како су се неки други нашли као потписници композиције Востани Сербие.
Углавном, Љубина је композиција. То је сигурно.

[Митић]

Митке, Востани Сербие је композиција Љубе Манасијевића. Први пут сам је чуо у његовом извођењу, када је први пут јавно и изводио, на Теразијској чесми, 11. или 12. марта 1991. године.
После је снимио и албум Востани Сербие, на којем та песма, али и она Ој Косово, Косово, земљо моја вољена, за коју је написао и текст и композицију. 
Не би да коментаришем, како су се неки други нашли као потписници композиције Востани Сербие.
Углавном, Љубина је композиција. То је сигурно.

Јасно. Одмах прихватам Твој коментар.

[Ђорђе Ивковић]

Митке, Востани Сербие је композиција Љубе Манасијевића. Први пут сам је чуо у његовом извођењу, када је први пут јавно и изводио, на Теразијској чесми, 11. или 12. марта 1991. године.
После је снимио и албум Востани Сербие, на којем та песма, али и она Ој Косово, Косово, земљо моја вољена, за коју је написао и текст и композицију. 
Не би да коментаришем, како су се неки други нашли као потписници композиције Востани Сербие.
Углавном, Љубина је композиција. То је сигурно.

Јасно. Одмах прихватам Твој коментар.

На жалост, није. Мелодија Љубе Манасијевића (имао сам ту касету) је сасвим друкчија од химничне верзије Баронијана Варткеса. Циљ наметања "востани Сербије" Б.В. је раскидање са српским идентитетом. Нова порука химном би била да је цела историја српска пуко спавање и сањање и да сада у воке духу нам се ваља пробудити. Хоће да мењају и заставу, итд.  Ове идеје, бар на друштвеним мрежама, се страховито агресивно намећу и поставља се "парадигма" да ко брани химну и заставу да је напредњак, глуп, затуцан, зликовац, итд. Могу студенти да причају шта хоће, али овај лефтарди су те "промене" залепили за њих, и сад, ако/кад студенти победе, сматраће се да су победиле идеје о "новом воке Србину", па ће се тако и поступати.

[Шумадинац]

А може бити и да је Златан Вауда први компоновао....

[Ђорђе Ивковић]

[Бенито]

Митке, Востани Сербие је композиција Љубе Манасијевића. Први пут сам је чуо у његовом извођењу, када је први пут јавно и изводио, на Теразијској чесми, 11. или 12. марта 1991. године.
После је снимио и албум Востани Сербие, на којем та песма, али и она Ој Косово, Косово, земљо моја вољена, за коју је написао и текст и композицију. 
Не би да коментаришем, како су се неки други нашли као потписници композиције Востани Сербие.
Углавном, Љубина је композиција. То је сигурно.

Јасно. Одмах прихватам Твој коментар.

На жалост, није. Мелодија Љубе Манасијевића (имао сам ту касету) је сасвим друкчија од химничне верзије Баронијана Варткеса. Циљ наметања "востани Сербије" Б.В. је раскидање са српским идентитетом. Нова порука химном би била да је цела историја српска пуко спавање и сањање и да сада у воке духу нам се ваља пробудити. Хоће да мењају и заставу, итд.  Ове идеје, бар на друштвеним мрежама, се страховито агресивно намећу и поставља се "парадигма" да ко брани химну и заставу да је напредњак, глуп, затуцан, зликовац, итд. Могу студенти да причају шта хоће, али овај лефтарди су те "промене" залепили за њих, и сад, ако/кад студенти победе, сматраће се да су победиле идеје о "новом воке Србину", па ће се тако и поступати.

Могуће да се ја не сећам мелодије, али брате, кад помислим, к'о да је јуче било.
ПС а ово у вези химне, мислим да је песма стављена као трећа, уз Боже Правде и Марш на Дрину,када је опозиција, 1992. године, тражила да се у Скупштини Србије изгласа Боже Правде као српска химна. Тада је СПС, из чиста мира додао Марш на Дрину и Востани Сербие, како би обесмислио предлог опозиције.
Пошто су морале све три композиције да буду пуштене у сали Скупштине,  како би опозиција могла да се изјасни, онда је комплетна опозиција, и Шешељ који је тада практично био "омиљена опозиција ", па чак и Грађански савез, а да не говорим СПО, ДСС и Демократска странка, сви су устали, а ове комуњаре су седеле. 
И то су пустили уз услов да буде без текста, него само композиција. Највећи проблем је био помињање краља ("па, дајмо људи, није ово монархија"). Неки су посланици и певали.
Углавном, ниједна композиција није добила довољно гласова. Дигла се мало и фрка око тога, али је оснивањем Савезне републике Југославије, Милошевић затрпао причу и да само држава, а не њене федералне јединице, може да има химну и зато је остало или боље рећи опстало Хеј Словени још 12 година.

[Бенито]

Мени ово Љубино прелепо, брате! Тако и памтим ову песму. Вуче на византијско појање....

[Митић]

Слажем се са Бенитом да верзија Љубе Манасијевића вуче ка Византији као духовна музика са оперским елементом. И наравно да је лепа.

Али је верзија Баронијана, условно речено, бржа и динамичнија.

Део приче о овој верзији

https://www.rts.rs/radio/beograd-202/301...ociju.html

[Митић]

Краљ Петар у Врањској Бањи: Прво рачун, а онда право на фронт

https://www.vranjenews.rs/news/kralj-pet...o-na-front

[Митић]

Урош Миливојевић: Војни музеј чува и оружје Хајдук Вељка и Карађорђеве топове

https://www.tanjug.rs/srbija/drustvo/141...opove/vest

[Митић]

Хаузмајстори или настојници зграда су данас заборављена категорија. Обично су живели у малом стану у приземљу, са обавезним шалтером. Ти станови су постали уобичајени, и скоро типски, зградама зиданим 30-тих година. Он је био и домаћин зграде, заступник власника зграде али и полицајац. Блиско је сарађивао са квартовском полицијом. Код њега се распитивало о становима који се оглашавају за издавање. Такође је од његове процене зависило да ли ћете изнајмити стан или не. Код њега су били сви кључеви зграде. Па и кључ од вашег стана.

Он је закључавао зграду увече (у 21.00 часова) и откључавао ујутру у шест часова. Он је, наравно, контролисао ко улази и излази из ње. Дежурно око деценијама пре него што су нам увели надзорне камере по зграда. Касни посетиоци би звонили код њега. За ситну надокнаду, хаузмајстор је отварао врата касном госту, а непозната лица нису могла да уђу. У неким зграда станари нису имали кључ од лифта па је хаузмајстор станарима и посетиоцима откључавао, и овог пута, за симболичну надокнаду.

Он се бринуо о згради и отклањао ситне кварове. Хаузмајстори су „све“ знали шта се дешава у згради. Станари су морали да поштују кућни ред јер су иначе могли лако добити отказ. Његова жена се обично бринула о хигијени и чистоти зграде. Према филмском стереотипу из 50-тих и 60-тих обично су имали ћерку јединицу. То су обично били провинцијалци са беретом на глави (такође филмски клише) а за своје услуге је поред надокнаде од власника зграде добијао и бесплатан стан. Сама категорија се задржала и после рата и нестанка власника зграда, али и поред изгубљене предратне мочи и даље су били алфа и омега зграда. Хаузмајстори су се задржали до 60-тих година, али су и даље наставили да живе у згради. Оштро око ће и данас лако да препозна тај хаузмајсторски стан. Захваљујући Јелена Јанић Љубисављевић и Милошу Јуришићу сачувана су нам правила "кућњега реда" у Добрачиној 17, у кући изграђеној по пројекту Јована Бјеловића 1936. године, за Драгомира и Ружу Николић. У њему можемо да прочитамо правила која осим одржавања чистоће наметао још нека симпатична правила, која смо временом заборавили...

Као на пример да се капија од 9 увече до 6 изјутра мора закључавати или да је строго забрањено цепати дрва на тераси, у кујни и другим закупљеним просторијама сем у подруму и то од 8 до 12 и од 15 до 18 часова, као и трешење тепиха на балконима спољним и из дворишта. Теписи и остало тресу се једино на кровној тераси и то само од 8 до 12 часова.

"Клозети, као и зидне чесме, морају се одржавати чисто. У њих се не сме бацати пепео, песак и све оно што може да их запуши. Није дозвољено каде прати салцгајсом, у противном накнаду тиме проузроковане штете сноси закупац.

Свирање на клавиру, радиу и грамофону као и певање дозвољено је само од 8 до 13 и од 15 до 22 часа.

Дрва и угаљ забрањено је преносити преко степеница, већ само за то одређеним лифтом, и то у времену од 8 до 12 и од 15 до 18 часова. За другу употребу лифт се не користи.

У стану је забрањено прање рубља. Таваном, вешерницом, пеглерницом и кровном терасом станари ће се служити по реду пријаве код настојника. После употребе истих, по довођењу у ред, кључ предати настојнику.

Млађима се наређује да не праве ларму, да се не свађају, не лупају вратима, да се не задржавају на степеницима, да са балкона ђубре у двориште не бацају, него у за то одређени канал, да не пљују по поду и степеницама.

Пепео из пећи и шпорета, разбијено стакло, порцелан и слично је забрањено бацати у канал за ђубре, већ све носити у за ђубре одређену канту.

Таван и подрум осветљавају се само електриком, никако свећом

У дворишту, стану и подруму се не сме држати живина ни друге животиње

Кућна послуга као млекаџије, димничари, сметличари, трговачки помоћници, писмоноше пролазиће само кроз споредни улаз и упозоравају се да не праве ларму и да сваку евентуално причињену штету морају сами да надокнаде.

Башта служи само за украс и ни за какву другу употребу станара.

У нади и уверењу да ће се одредбе кућног реда поштовати остаје с поштовањем, сопственик зграде 1. априла 1939. године"

Аутор објаве: Александар Јанковић
Преузето из: Био једном један Београд

https://www.facebook.com/photo/?fbid=102...9652736918

[Митић]

Професор хебрејске књижевности на Универзитету Бен-Гурион, правиник, књижевник, писац Елиезер Папо је био гост Рубикона.

Зашто се сматра да су литије у Црној Гори библијски догађај? Шта из историје Срба подсећа на библијске догађаје? Колико је историја Србије означена библијским мотивима, од Кнежеве вечере пред Косовску битку, одсецања главе Цара Лазара или Карађорђа, па до данашњих дана? Да ли Јевреји имају осећај да су посебни и да ли се то може упоредити са осећајем који имају Срби? Да ли се живи у времену кулминације антисемитизма од Другог светског рата? Одакле данас "извире" антисемитизам? Колико се политичка атмосфера у Израелу променила од почетка рата? Какви су односи израелског друштва према Русији? Колики је утицај америчких Јевреја? Да ли људи, када читају вести или слушају коментаре, разумеју политику и стање у Израелу? Зашто је иронично што на Балкану, где се вековима живи заједно, о суживоту уче они који су познати по промени етничких слика широм света? Како би се једном речју или фразом могао описати однос Срба према Јеврејима и обрнуто? Да ли је оправдан страх религиозних и верујућих људи од трансхуманизма? Какву улогу данас вера игра у животу савременог човека?

[Митић]

Како Теофил Панчић погрешно тумачи српску историју кад је држао предавање студентима 1998. године у Сали 11 Филолошког факултета.

Није човек знао за међуратни лист "Време", а и испричао неки виц.

Објаве Бранимира Нешића и Данијела Симића

https://x.com/BranimirNesic/status/1898685117448507642