[ЈВуО-КГ]

[ЈВуО-КГ]

НАЈБАХАТИЈА ПОСЕТА ХИЛАНДАРУ У ИСТОРИЈИ...

Од цара Душана 1347. све до почетка трећег миленијума једну од највећих православних светиња Хиландар посетило је свега три наша владара. То су били краљеви Александар Обреновић 1896. након Олимпијаде и Петар Карађорђевић 1910. али и председник СРЈ Слободан Милошевић 1991. Док су прва два доласка хиландарским монасима остала у најлепшим сећањима, трећи поменути долазак важи за једну од најтрауматичнијих и најбахатијих посета Хиландару у историји.

Наиме, после посете Крфу и обиласка острва Видо, Милошевић је ненајављен у пратњи пет хеликоптера слетео у манастирску башту, комплетно уништивши парадајз, салату и друго поврће које су монаси у њој гајили годинама. Од тога дана у ту оскрнављену башту више никада није посађено поврће, у шта се може уверити свако ко буде посетио ово свето место. По сведочењу, већина монаха се том приликом повукла у своје келије јер је овај долазак на Светој Гори сматран великим понижењем и недоличним понашањем. Звона се нису оглашавала као приликом посета претходних краљева.

Очевици причају да је тадашњи председник Србије, који се у Хиландару задржао два и по сата, ушао у цркву, стао насред ње и гледао фреске, не придајући значају ни најсветију икону Богородице тројеручице прошавши поред ње са рукама на леђима, након чега је после пар минута и напустио цркву. По речима оца Рафаила његов син Марко се три пута поклонио поменутој икони.

Да у срцима хиландарских монаха нема места за презир доказао је Игуман Пајсије, који је Милошевићу након свега поклонио у кожу укоричено Свето писмо и поручио да, ако се буде по овој књизи владао и по њој народом управљао, биће успеха. У Хиландару причају да је први човек Србије на ово оћутао, попио лимунаду и отишао. Од отога дана тадашњи председник у зидинама Хиландара добија ново име: "Фараон", а његова посета остаје као нешто што су сви присутни желели што пре заборавити.

[ЈВуО-КГ]

[ЈВуО-КГ]

PRONAĐENA GROBNICA SRPSKIH VOJNIKA: Mladići sahranjeni sa sekirom i kopčama

U ataru sela Kula, kod Požarevca, na brdu Vranjevac iskopane kosti, sa delovima vojničke opreme iz Prvog svetskog rata. Posmrtne ostatke su pokopali Austrougari u oktobru 1915, mladići bili stari između 20 i 25 godina

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/rep...-i-kopcama

[ЈВуО-КГ]

[ЈВуО-КГ]

Краљ Петар силази са воза у Урошевцу на путу за Гњилане.(1915.)



Са солунског фронта, у позадини војни аутомобил.

[ЈВуО-КГ]

[ЈВуО-КГ]

Рушење кафане "Албанија".



..................

[ЈВуО-КГ]

Савезничка параде победе 1919. године.

[ЈВуО-КГ]

[ЈВуО-КГ]

U neposrednoj blizini Prolom Banje se nalazi i crkva brvnara posvećena svetom knezu Lazaru. Ovo je jedina takva crkva u Toplici, a zanimljiva je zbog šljiva koje rastu pored nje i uvijaju se uvek u istom smeru. Vremenom se šljive osuše i padnu, ali izrastu nove, opet uvrnute. Objašnjenje za ovu neobičnu pojavu nudi legenda nastala posle Kosovskog boja: po predanju, vojska iz topličkog kraja se okupila pred boj na pričest pred ovu crkvu, a posle pričesti su vojnici napravili šest krugova oko crkve i otišli na Kosovo. Priča se da su majke i mlade snaše uzalud danima čekale pred crkvom vojsku. Sa Kosova se niko nije vratio. Od tog vremena se šljive koje rastu pored crkve uvijaju u smeru kojem su vojnici obilazili crkvu, a žene za njima uvrtale vratove.
Da priče nisu bez osnova, odnosno da je knez Lazar sa glavninom svoje vojske najverovatnije prošao baš ovuda, potvrđuje i poznati putopisac Feliks Kanic u svojoj knjizi „Srbija – zemlja i stanovništvo“.
– Dovoljno je pogledati iole tačnu kartu – kaže Kanic – pa se jasno može videti da je knez Lazar iz Kuršumlije za Kosovo polje izabrao put uz Banjsku reku, jer je to bio najkraći i najsigurniji pravac prema dolini Laba.

U prilog Kanicovoj tvrdnji ide i usmeno predanje koje kaže da je Lazareva vojska prošla pored Banjske reke, da je predahnula pored jednog crkvišta i da se baš tu pričestila. Od tada (1389. godine) narod ovo crkvište naziva Lazarevim, a zbog toga je i buduća crkva brvnara posvećena svetom caru Lazaru srpskom. Zanimljiv je i podatak da su samo dve godine nakon Kosovskog boja, mošti kneza-mučenika ponovo stigle na ovo mesto. Naime, kada je carica Milica uspela da izdejstvuje da se telo njenoga muža prenese sa Kosova u Ravanicu, zahtevala je da se prethodno unese i u ovu malu crkvu. Tom prilikom je, po rečima Ilariona Ruvarca u „Belešci o moštima kneza Lazara“, koja datira iz druge polovine 19. veka, odlučila da se i sama zamonaši.

Izvor: Србијанац

[Николај]

Писмо Анте Старчевића написано и потписано ћирилицом, којим моли власти Србије да га као професора "мудрословја" запосле у Београду. Пошто му није услишена жеља, сетио се да су Срби "пасмина зрела за сикиру" и отишао у политичаре:

[Жаре]

Писмо Анте Старчевића написано и потписано ћирилицом, којим моли власти Србије да га као професора "мудрословја" запосле у Београду. Пошто му није услишена жеља, сетио се да су Срби "пасмина зрела за сикиру" и отишао у политичаре:

Псето крватско

[ЈВуО-КГ]