[смедерево]

[Брада]

Срби у Бачкој у седмом веку


Приликом доласка на простор Бачке Мађари су овде затекли Србе, попримили од њих културу, многе речи, установе (жупаније), а у почетку и веру – први угарски краљ Стеван испрва је исповедао православну веру… Три палатина Угарске били су српске народности (Радо (1056.), Уроша (1120.) и Белуша (1156. г.)), а на простору данашње Бачке постојала је у деветом веку нарочита словенска држава под Саланом, са престоницом у Тителу.

Саланова војводина (војводство) у деветом веку према мађарском историчару Др. Шандору Маркију


Бачка, која је у препотопском, дилувијалном добу била корито великог мора, што јој показује песковито земљиште, имала је за становнике у добу првих насељења све могуће народе, који су тада крстарили кроз Панонију и Дацију.

Бронзани предмети, који су ископани на Бачком земљишту (о којима Ивањи Иштван опширно говори у своме делу „Szabadka története“) дају основа закључку, да су у Бачкој становали и Боји, келтског порекла. Пошто их је Дачки краљ Бурвиста (90-57 пре Хр.) покорио, њихово место заузеше Јаси, сарматског колена, којима и име „metanasta jazyges“ (назив кога употребљава Птоломеј 150 год. после Хр.) казује, да су номадски народ. Римљани су их дуго оставили на миру називајући њихове Бачке насеобине: „Deserta Sarmatum, Barbaria Jazygum“.

Но доцније продреше Римљани у ове крајеве, као што се види из многих римских ископина и посмртних плоча, које доцније потискоше Хуни и Авари под Бајаном (Gyártás мађ. историк мисли, да Баја доби име од тог Бајана. Тзв. „римски шанчеви“ у Бачкој пре аварска порекла. Ово питање у осталом још није расправљено.), остављајући на миру Гепиде, који се више бављаху земљорадњом. У војсци Бајановој (6. век) већ беше Словена, који се појачаше каснијим продирањем Словена на југ и исток.

По Шафарику и Бидингеру, а према франачким изворима, Словени Ботрити, становаху тада у Бачкој, од којих и поста град Бодрић (Bodrogh) по коме ова жупанија доби своје прво име, које јој се све до сад задржава (Bács-Bodrogh). Шафарик поставља чак и тврђење, да је у садањој Бачкој постојала нарочита словенска држава под Саланом, коме престоница беше Тител-Сланкамен (коме прво име беше Саланкемен, као што се види из повеље Жигмундове, кад но Сланкамен 1424 г. поклони Ђ. Бранковићу). Тимон и Хиљфердинг доказују, да се Ботрити претопише у сродне Србе.


Дакле, Мађари при доласку своме у Угарску нађоше овде увелико Словене, а у доњим крајевима Србе. Од VII века сретамо у историји Србе у Бачкој. Мађари попримаше од Словена културу, многе речи у језику свом, установе (жупаније), па у почетку и саму веру. (Још није побијена тврдња, да је први краљ угарски св. Стеван прво исповедао православну, па за тим католичку веру.)

Угарска бројаше три палатина српске народности: Радо (1056.), Уроша (1120.) и Белуша (1156. г.).

Требник Виктора Лепавинца, манастир Моноштор 1714 (Дигитална библиотека Матице Српске)

За време турских освајања Бачка много опусте, нарочито се мађарске насеобине растурише, да чине места српским, које су и пре биле јаке, а које се нарочито умножише за време многих сеоба Срба са Балкана у Угарску. Бачка је и уопште и у почетку била јако насељена Србима, а неко време, за време турског господства, Срби јој беху искључиви становници.

Томе је доказ, да су и данас, после толиких страних колонизација, 90% имена места, река, пољана, пустара, језера у Бачкој српског и словенског корена.

У околини Батмоноштора у бачком Подунављу виде се и сад рушевине некадањег – по Бадићу – францишканског манастира о ком Бадић (B. „(„Ausztria – Magyarország II.“ Bácska од Ф. Бадића) вели, да је касније постао својина православних калуђера, што никако не стоји, бар се не слаже са оним веродостојним подацима, које је др. П. Ивановић изнео у 90. књизи „Летописа“ 1854. г., и из којих видимо, да је тај манастир као православан (св. преображенски) од вајкада и да је 1723. г. порушен од мађарских устаника, а игуман „G. R. N. U. Calugyeris“ и да је „anno 1723 posessa fuerit.“

Историја бележи осам знатнијих и већих сеоба Срба са Балкана у Угарску. Прва сеоба на Чепељско острво у српски Ковин (под владом краља Жигмонда); друга под Ђурђем Бранковићем (после 1430. г.); трећа (1439.); четврта за владе Матије Корвина 1459. год.; пета и врло знатна, када кнез Павле (Бранковић) или Кињижи Пал преведе 50.000 Срба из околине Крушевца; шеста 1509. год. са српским владиком Максимом; седма под Николом Јуришићем (1538. г.); осма и најпознатија је сеоба (крајем 17. века) под патријархом Арсенијем Чарнојевићем (Szalay L. „Szerb telepek“ i Zzoernig: „Etnograpie“ II.).

Овде наравно нису урачунате српске сеобе на Далматинско и Личко земљиште, већ само на земљиште уже Угарске и Срема. Дакле ове сеобе ојачаваху све већма староседелачки, већином српски, живаљ у Бачкој… Досељеници ови беху из уже Србије, Подунавља, Жупе и Пећи.

http://www.carsa.rs/srbi-u-backoj-u-sedmom-veku/

[Громовник]

http://www.sedmica.me/turska-silovanja-p...cenzurom2/

[смедерево]

[ЈВуО-КГ]

[Громовник]

Препознајеш ли глас наратора?

P.S. А ево пише на крају

[ЈВуО-КГ]

Препознајеш ли глас наратора?

P.S. А ево пише на крају

Нећу да те фарбам, нисам препознао. Видео сам на крају.

Добар Мирољуб, фин глас, могао би и у нинџа корњаче.

[Брада]

Гроф Бартенштајн: Срби су староседеоци Славоније

Гроф Бартенштајн тврдио је да су Срби староседеоци Славоније, и негирао да је већина тадашњих Срба на територијама северне Србије (Војводине), Мађарске и Хрватске пореклом од оних Срба који су из Србије дошли под вођством свог патријарха Арсенија Чарнојевића 1690. године.

Аустријски државник, Јохан Христоф фон Бартенштајн, рођен је 1689, у Стразбургу. Дворски саветник у Бечу од 1721. Тајни државни секретар Аустрије постаје 1727, барон 1733. Вице канцелар 1753. Уз ове послове Марија Терезија га је изабрала за васпитача свога сина, будућег аустријског цара Јосифа II. За царевића је писао упутства о управљању државом и 10 књига о народима Аустрије.

Он потврђује чињеницу да су Срби у Славонији староседелачко становништво:

А већ су цар Рудолф Други и цар Матија, као краљеви Угарске, нашли били право (признајући да су Грци или Власи /Срби/, који у оним крајевима станују, обадвема краљевинама: Славонији и Хрватској, итекако помогли тиме што су Турке задржали од даљег упадања у ону прву) да им најснажније осигурају уживање свега онога што су год за њихова доба имали, ако би то лежало у једној или другој од ових двеју краљевина.

Овде је све јасно — аустријски цареви и мађарски краљеви сведоче да су Срби бранили Славонију од Турака у 16. столећу и да су одгађали турска освајања и сад, кад је Славонија ослобођена — крај 17. столећа, признају им власништво над бившом имовином — и у Славонији и у Хрватској.

Гроф Бартенштајн демантује да је већина данашњих Срба на територијама северне Србије (Војводине), Мађарске и Хрватске пореклом од оних Срба који су из Србије дошли под вођством свог патријарха Арсенија Чарнојевића 1690. године. Бартентштајн, тиме, понавља да је већинско српско становништво у овим крајевима староседелачко. То чини на занимљив начин — Аустрија је одлучила да се награде сви Срби који су у овој сеоби дошли са својим патријархом, али то државни органи нису могли да спроведу, јер је био у питању незнатан број породица, у односу на староседелачке, међу којима су се дошљаци изгубили. Ево тог описа Бартенштајна:

„Одмах године 1701, хтедоше уклонити митрополита са границе и наредити му стан у Сент-Андреји, више Будима, и доказати да Леополодова обећања припадају само оним породицама што су прешле овамо с митрополитом Чарнојевићем — које би, после дванаест година, тешко било пронаћи.

Бартенштајн сведочи да су у осамнаестом столећу сви становници Славоније Срби — једни су православни, а други, такође, православни али признају римског папу и за свог поглавара (унијати):

Још се једна разлика појављује код граничара у том — што су једни од њих унијати, други пак нису. У ове последње (православне) броје се особито Вараждинци и у Славонији становници у Земунском срезу, а насупрот — остатак је мешовит, и у Градишчанском срезу наћи ћеш далеко више унијата, него ли неунијата.

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&...buazcWA7tN

[ЈВуО-КГ]

[Бенито]

А да те питам нешто, драги мој ЈВуО! Кад си већ окачио ову емисију, што је ниси одгледао?
У њој имаш одговор на питање које сам поставио у квизу, а у вези је ових људи, односно њихових предака који су се после Великог рата доселили на подручје на којем неки од њих још увек живе.

[ЈВуО-КГ]

А да те питам нешто, драги мој ЈВуО! Кад си већ окачио ову емисију, што је ниси одгледао?
У њој имаш одговор на питање које сам поставио у квизу, а у вези је ових људи, односно њихових предака који су се после Великог рата доселили на подручје на којем неки од њих још увек живе.

хахаха одгледао сам је него нисам повезао са питањем.

Напиши ти одговор па дај неко друго из Дунавске бановине.

Морам некад да питам Мекензија кад ће Покрајина да се модернизује и докле ће се другови руководиоци из Покрајине излежавати у згради Дунавске бановине која би одлично послужила као музеј исте,те зашто комунисти нису у стању да направе озбиљну зграду већ 70 година.

[Громовник]

[Романија]

Тек сад видим да је на корицама Сретењског устава масонски знак.

[Прст_у_ока_латиници]

ЧЕШКА „ДАЛИМИЛОВА ХРОНИКА“ из XIV века тврди: Не постоје Словени, него Срби

Пре него што почнете да бацате камење, ова теза није „наша“ идеја, она долази из чувеног средњевековног текста – „Далимилова хроника“. Ипак, велике су шансе да никада нисте чули за ово, а ето и разлога да га баш због тога објавимо, каже аутор овог текста.

Дакле, шта је то „Далимилова хроника“? То је веома важан документ за Чехе, јер је то први познати писани текст на чешком језику, негде у првој четвртини XIV века. Текст је такође преведен на немачки и има много ре-издања у овом делу свету због велике популарности.

Укратко, овај текст нам даје хронолошку историју Словена, почевши од најстаријих времена и завршавајући са важним догађајима XIV века. Аутор повезује порекло Словена још са градњом Вавилона. Али, да буде шокантније, не користи реч „Словени“ уопште, већ уместо тога реч Срби!

У VI веку Прокопије први пут помиње Словене у Византији (Источном Римском Царству) и наводи их као Склабои (Σκλάβοι). Прво помињање старословенског је из IX века и чита се Словене (Slověne). Па зашто Срби, а не Словени? То је мистерија, али овај текст тврди да су се Срби након што их је Бог казнио преселили из Вавилона у област Медитерана.

Аутор нажалост не може да нам обезбеди изворе за своје тврдње, али претпоставља се да су неке од његових идеја базиране на старим хроникама написаним на латинском језику, које нису сачуване данас, као и неке усмене традиције словенских племена.

“Mezi jinými Srbové,
тu kdežto bydlí Rekové,
podle more se usadili,
až do Ríma se rozminožili.”

Одломак је из Поглавља 1, редови 29-32, а значе:

„Међу осталим Србима,
где бораве Грци,
близу мора су се населили
и до Рима су се проширили.“

Одмах после ових редова порекло словенских племена објашњава на следећи начин:

„V srbském jazyku jest země,
jiež Charvátci jest jmě.
V tej zemi bieše lech,
jemuž jmě bieše Čech“

Односно, у питању је Поглавље 2, редови 1-4, који кажу:

„У српском језику постоји земља,
која се зове Хрватска,
у тој земљи беше Пољак
који се звао Чех.“

Дакле, ово постаје све више и више загонетка као што видимо. Да ли је то аутор покушао да направи хронологију словенских племена овде? Он је написао да је Чешка била пољски човек који је дошао из Хрватске која је била српска земља? Ни сами не знамо шта је мислио под тим.

Истине ради, била је друга бела Хрватска и друга Бела Србија у главној области Бојемије, која је данас Пољска, дакле, да ли говори о Балкану или о овој другој области?

Мишљења о овоме се разликују. Неки кажу да говори о балканским земљама, а за то постоје два разлога:

1. Овај део текста долази одмах након пасуса где повезује Србе са Медитераном.

2. У наставку текста наводи да је Чех требало да напусти Хрватску након што је убио човека, па се настанио у овој земљи. Да је Чех заиста желео да побегне, вероватно не би имало смисла да се само преселио у друго село.

Да ли постоје и други извори који повезују порекло Словена са Балканом? Да! Вероватно најпознатији од свих словенских средњевековних текстова, „Несторов летопис“ који је написан у првом кварталу XII века, 200 година пре Далимилове хронике. Нестор наводи да је порекло свих Словена са Балкана, одакле их је избацила римска војска. Ево шта каже:

„Кроз дуги период Словени су се насељавали поред Дунава, где данас леже мађарске и бугарске земље… Они који су населили поред реке Мораве назвали су се Моравцима, а остали Чесима. Међу њима су били и Бели Хрвати, Срби и Карантанци. Када су Власи (*Романи) напали Дунавске Словене, населили се међу њима и чинили насиље, преселили су се поред Вистуле и тамо се назвали Љасима. Од ових Љаха, неки су се назвали Пољацима, неки Љутићима, неки Мазовјанима, а неки Поморанима. Одређени Словени су се населили на Дњепар где су се звали Пољанима. Такође су се звали Древљанима јер су живели у шуми. Неки између Припета и Двине звали су се Дреговићима. Остала племена поред Двине су се звала Полотима, јер си живела пород мањег потока Полота, који је утицао у Двину… Словени на Иљменском језеру били су познати по карактеристичним именима. Изградили су град који су назвали Новгород. Опет, они који су домове подизали уз реку Десну, Сем и Сулу, звали су се Северанима. Тако се словенски народ поделио…”

Врло је занимљиво знати да је у средњем веку ово било широко раширено уверење да су сви Словени пореклом са Балкана и да су Срби били једно од најстаријих племена, наводи на крају аутор.