[Ултрадесничар]

Мухарем Баздуљ, српски и босанскохерцеговачки књижевник (?!), преводилац и новинар, казао је како се у Црној Гори и другим бившим југословенким републикама злоупотребљава садашњост да би се њоме ревидирала историја.

„Цијелу причу да је Црна Гора на референдуму изгласала своју независност, да је чланица НАТО-а, да су у свим међународним тијелима, је чињеница и то нико не оспорава. Али данас ту независност пројектују на основу садашњих хјења и измишљају, шта су хтјели њихови прадједови прије сто година. То је нешто што је једноставно бесмислено“, казао је Баздуљ.

Такође, казао је како је 1918. Српска Војска дочекана у Сплиту од 20 хиљада људи и како је спречила Италијане да заузму Љубљану 1918. године.

„На Сплитској риви Српску Војску је дочекало 20.000 људи. Тад је Сплит имао 25.000 становника. Дакле, не може да се пориче да је срспка војска тада дочекана као ослободилачка и са високо емотивним интезитетом“, истиче Баздуљ.

Додаје, да су словенци молили српску војску да зауставе италијанску трупу према Љубљани, односмо пуковник Стеван Швабић .

„Замислите тог Швабића који зауставља Италијане“, каже он.

Посјећа и на податке о споменику Краљу Александру који је био један од највећих споменика у Љубљани.

„Највећи споменик најважнијег словеначког вајара, је споменик који је постављен ’39. гoдине на пету годишњицу атентата на краља Александра у центру Љубљане .Када италијане улазе у Љубљану у Другом свјетском рату они уништавају разне ствари, између осталог и тај споменик. Послије 60-70 година Словенија је већ независна држава и Љубљана се братими са Фиренцом. У току братимљења им кажу, да све оно што је италијанска војска уништила, да ће фактирисати и платити штету. И Словенци фактуришу све осим тог споменика“, каже Баздуљ.

Додају да Бошњаци и Муслимани у Југославији нијесу хтјели да буду мањина.
„А онда се чуде зашто Срби у Босни и Херцеговини као цјелина не желе да буду мањина. Ту срспку дилему могу да схватим. Код нас људи највише пљују оно што им је ваљало у животу, као неко математичко правило које је, како колективно, тако и индивидуално. Што ти је Југославија више ваљала, ти је више псујеш“, закључио је Баздуљ.

ИН4С

[Вукашин Петковић]

Указ о одликовању Хајнриха Химлера, Југословенском круном првог реда.

[Николај]

Откуд то?

[Вукашин Петковић]

Појавио се на аукцији...
https://www.lot-tissimo.com/de/i/14751593/p/33/

[Николај]

Грб Кикинде. Одсечена турска глава набијена на сабљу граничара:

[Николај]

Главу су погнули, но лица су им отворена и пркосна

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости.


СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ

Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да не сметају војску у њеном дјеловању. Такови транспорти броје и до 50 глава. Разумије се, да у Загребу сваког таквог ухапшеника, особито ако носи пуштене хлаче и шубару, сматрају комитом, па је публика силно разочарана изгледом тих тобожњих комита. Ти су људи тако јадна изгледа, да прије побуђују самилост, но срчбу. Ваља наиме знати, да прави српски комите, затечени на дјелу, буду на лицу мјеста стријељани, ради тога све што може бјежати, бјежи пред војском, а што остане отпрема се на сигурно мјесто.

Дакако да се у знатижељном опћинству, које прати улицом те транспорте, чују разне примједбе: “To су ти вражи Влахи!“ – добацује један грађанин – “требало би их обесити!“.

“Ах, кај обесити, ем згледију прије как’ богци нек как раубери“ – упада нека шестичанка.

Уапшеници међутим ступају шутећи, погнуте главе, са оно мало имовине што им је остало иза пожара, на леђима. Сви они ступају тешко и забринуто иза оружника, а на лицима им се види страх и тјескоба пред неизвјешношћу. Сигурно се надају најгорему, ма да им се, нијесу ли криви, ништа неће догодити. У једној таквој групи нашло се и седам српских официра. Све су то стројни и лијепи људи. Види им се, тешко снашају ропство, они, који су вични владати и заповиједати. Главу су погнули, но лица су им отворена и пркосна.

Бог зна, шта се догађа у душама тих људи, заробљених од оних, које су највише мрзили. Они ступају страга, иза цивилних заробљеника. Не побуђују самилости, јер у њиховим тврдим војничким лицима и одорама нема ништа јадна, што би могло побудити самилост. Дакако да многа кумица, која има сина на ратишту гласно грди и проклиње заробљенике, могуће увјерена, да су баш ово они, који су њеног сина изранили шрапнелама.

Приредила: Сања Бајић

(Расен)

Извор: ЦАРСА

http://jadovno.com/srpski-zarobljenici-u...FFL_NJKi70

[ЈВуО-КГ]

[ХраброСрце]

Васојевић спасио рањеног принца:

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300....nog-kralja

[Николај]

Списак српских војничких гробаља у Северној Африци и попис на њима сахрањених српских војника Првог светског рата:

http://www.maksimovic.rs/literatura/spisak_svga.html

[ЈВуО-КГ]

Списак српских војничких гробаља у Северној Африци и попис на њима сахрањених српских војника Првог светског рата:

http://www.maksimovic.rs/literatura/spisak_svga.html

Николај, Орашац крагујевчки је Орашје садашње код Сабанте или су Орашац код Аранђеловца називали крагујевачки?

[Николај]

Мислим да је у питању Орашје, али нисам сто посто сигуран.

[Перун]

Орашац, војни округ Крагујевачки. Може и тако.

[пек.]

Многа села су погрешно записана.

[ЈВуО-КГ]