[Милослав Самарџић]

Рајан, Брајан, Балдовин, Аладин - стара српска имена из Дечанске Хрисовуље! Св. Сава: Власт можете корити! (ВИДЕО)

Рајан, Брајан, Жан, Балдовин, Аладин, само су нека од, колоквијално речено, „холивудских имена“ која се помињу у Дечанској хрисовуљи међу православним верницима области Метохије и Проклетија, које су припадала властелинству манастира Високи Дечани, изјавио је доктор Душан Илић са Института за европске студије, гостујући у емисији Академија на каналу Прави одговор.

https://www.pravda.rs/2024/2/12/rajan-br...iti-video/

То је једини наш попис становништа из средњег века.
Не пописује само Себе, већ све који су ту живели, па и католике, било да су рудари, трговци, шта год.

[СРБ]

[Митић]

Глумац Љуба Тадић и стрељање у Крагујевцу 1941. године

https://www.youtube.com/shorts/L8gYRPH7baE

[СРБ]

[Ocaus41]

Осим првоаприлских спрдњи са људима , на јучерашњи датум се десио и један важан догађај који није нигдје поменут.Пошто је касно за тему ,,Данашњи дан" ,а вјерујем да неки не знају :

1.априла 1942.године на Равној Гори (541м) изнад града Челинца ,Раде Радић је постројио три чете.Војници су положили заклетву да ће вјерно служити краљу , отаџбини и свој живот дати ако затреба за крст часни и слободу златну.
Догађају је претходила партизанска издаја у нападу на Котор Варош ,гдје је погинуло 80 Срба и покушај разоружавања војводе Тешановића.

[Митић]

Беседа Милана Решетара објављена је први пут 1952. године, али та верзија није обухватала и наведену последњу реченицу, односно Решетарев закључак да је „Дубровник по језику увијек био српски”. Тек пола века касније, стручна и шира јавност могла је потпуни текст прочитати у студији Мирослава Пантића, штампаној 2004, чему је следило, 2016, објављивање факсимила оригиналне приступне беседе знаменитог Дубровчана у Споменици Милану Решетару коју су, у издању Српске академије наука и уметности, приредили Јасмина Грковић-Мејџор и Виктор Савић.

https://blog.filfak.ni.ac.rs/teme/jezici...bio-srpski

[Ђорђе Ивковић]

Три писма Милана Решетара

Прво писмо Тихомиру Остојићу у току рата:

„Драги госпару, Ја се надам да Вас кр. Угарски суд није послао за браву, јер ће се бити увјерио да сте Ви добар патриота. Молим Вас да ми одмах јавите као је ствар свршила, јер ако Вас је суд нашао кривим, нећу више да имам са Вама посла – ви знате да у таким питањима ја не знам за шалу.

Друго писмо Милана Решетара Тихомиру Остојићу стиже после победе војске Краљевине Србије и њеног тријумфалног уласка на простор Војводине:

„Драги госпару, Ми овде умрећемо од весеља! Дошло је и наше време! Боже мој, хвала ти да сам га доживео! Не могу више да мирно радим ни да мирно седим тако сам узрујан чекајући шта ће сваки дан донети, јер сваки доноси нешто!“ 

Треће "писмо" уваженог професора Решетара (овај пут не Тихомиру Остојићу) неколико година након рата, а у поводу  недовољног уважавања сина му Душка (крштено Павао) у дипломатском просперирању: 

“...кад би ја и Душко били Србијанци не би се с нама тако поступало... на жалост сам увјерен да ће мјесто Душка, ако га Пашић збиља избаци, остати који млађи неквалификовани Србијанац, па ће ми то бити један од многих доказа да је Србија, послије ових великих догађаја, остала душевно тако малена каква је била прије њих кад је у нама Србима преко Саве и Дрине (а да о Хрватима и Словенцима и не говорим!) видјела само ‘пријечане’ и ‘швабе’” – коментарисао је брижни отац и закључио: “то ће исто бити лијепа награда за моје српство и за мој научни рад па и за србофилство и десет пута знатнији рад Душкова дједа”.  

Упркос свему, овај истакнути научник није био нимало поколебан у својим националним осјећањима: 

“... моје је српство одвише чврсто засађено у срце ми и душу, па ни оваки неправедни и грубијански поступак неких србијанских чиновника неће га ни мало промијенити..."

[Митић]

Карађорђев дом у Рачи

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/ruina-...og/jx8enqx

https://www.dvorcisrbije.rs/karadjordjev...gujevacka/

https://www.rts.rs/vesti/srbija-danas/50...-raci.html

https://kulturnonasledje.com/objekat-kar...v-dom.html

https://doiserbia.nb.rs/img/doi/0354-460...01129V.pdf

[Митић]

"И Берчек почне да плаче са том заставом, плачем ја и плаче цела екипа"

Овако за Б92.нет почиње причу о Александру Берчеку један од најзначајнијих југословенских редитеља Ђорђе Кадијевић.

"У сцени у којој Тома Вучић-Перишич доноси одрубљену Карађорђеву главу, и када Милош све истера из просторије, глава стоји увијена у платно на столу. И он гледа ту главу, прилази столу и из торбе вади Карађорђеве личне ствари, бријач, чутуру, орден, све док у једном моменту не извуче Карађорђеву заставу. Ону исту под којом је он ратовао. И одједном Берчек почиње да плаче и да љуби ту заставу. А то му ја нисам рекао, то не пише у сценарију. Он плаче, сузе су праве. И он плаче са том заставом, плачем ја, плаче и цела екипа. А онда Берчек одмота Карађорђеву главу, види мртвог вожда, почне да иде уназад, долази до зида и тада уради нешто што му такође нисам рекао - падне на колена. Знате ли ви како је то подигло сцену. Колико је то објаснило Милоша. Знам да су академици који су били моји консултанти у серији рекли да је ово највећа одбрана Милоша која је икада учињена у историји наше културе."

https://www.b92.net/o/zivot/vesti?nav_id=1728421

[Милослав Самарџић]

Највећа да, али није баш на месту, није тачна, па ни корисна.

[Бенито]

Њима је била корисна, јер је служила сврси - да се "Срби измире", што је била једна од основних потки идеологије ДЋ и САНУ пред распад СФРЈ.

[Митић]

Такав је био моменат и политички контекст кад се снимао филм "Карађорђева смрт".

А најбољи опис тога шта се десило са Карађорђевом главом кад је била пред Милошем налази се у тексту "Шта је било са Карађорђевом главом" који је објављен у листу "Време":

Цитат:

"Милош је био у великој бризи од 7. до 14. јула, а 14. јула кад је глава Карађорђева донесена у Београд у његов конак он је видео да је његов најглавнији супарник пао и "он је осетио само радост и задовољство које нису кварили никакви други осећаји". Али како је наступила ноћ између 14. и 15. јула, Милош и ако без скрупула, почео је осећати грижу савести и у његовом конаку (који се налазио онде где је данас зграда митрополије преко пута саборне београдске цркве), у једној соби на белом тањиру стајала је опрана Вождова глава са отвореним крупним стакластим очима мртваца. Тањир је стајао на троногој столици, а поред њега стајало је кандилце запаљено. Бледа светлост од кандилца осветљавала је тамно бледу разбарушену вождову главу пред којом је Милош стајао на коленима, молећи се Богу и често пута понављајућИ: “Опрости куме Ђорђе! Опрости господару!

Милош је се смирио тек кад су се указали зорини зраци јутра 15. јула. Одсечене главе - Карађорђева и његова момка Наума Крнара, биле су послате везиру."

https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika...1/mode/1up

Извор: "Време", 27. маја 1922, стр. 3

Нестор Летописац, аутор текста, би требало да је синоним за Миленка Вукићевића.

[Митић]

БЕОГРАД ИМА НАЈСТАРИЈИ СТУДЕНТСКИ ДОМ НА БАЛКАНУ

Саграђен 1928. године, носи име по свом оснивачу, Краљу Александру I, који је желео да студенти доласком на студије у Београд имају сигуран кров над главом.

Он је одлучио да прву „кућу“ за студенте, изгради на углу улица Краља Александра и Краљице Марије.

https://gradonacelnik.beograd.rs/cir/ziv...lkanu.html

[Митић]

Људи, сећања

Гледао сам кроз снајпер Коштуницу и генерала Перишића са рударима Колубаре: Људи, сећања – Новица Антић, војник

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/novic...-sindikat/