18-03-2025, 08:34 PM
Прошло је мало времена, па да напишем нешто о самом 15. марту.
Десило се доста ствари које говоре о нашој политичкој реалности и садашњости, али и које могу да буду добри показатељи у вези са нашом политичком будућношћу. Александар Вучић је постао председник који је успео да против себе окупи можда и највећи народни скуп у српској историји. Око броја окупљених се манипулише и дискутује на свим странама, али оно што је неоспорно је то да се тог дана у Београду окупило више стотина хиљада људи. То говори много, а мени једну најбитнију ствар, а то је да Александар Вучић на месту председника апсолутно није воља грађана Србије. Такође, потребно је рећи да се такав скуп догодио након бројних саботажа и претњи, али и вишедневног бесомучног ширења лажних гласина од стране како Вучићевих фабрика лажи црвене и пинк боје, тако и од стране највиших и најнижих нивоа власти о томе како се спремају велики нереди, инциденти, крвопролића итд.
Нико, понављам нико, осим Александра Вучића и његових сатрапа није желео инциденте, нереде и немире.
За тако нешто нити је постојала жеља окупљених организатора и учесника протеста (међу њима скоро па и да није било радикалних елемената), нити је постојало политичко вођство међу окупљеним народом, нити је постојала материјална и логистичка припрема за тако нешто. Студенти, као организатори овог протеста, уредно су најавили време почетка и време завршетка протеста ''15. за 15'' и то су и испоштовали. Понављам, изазивање већих нереда желео је само Александар Вучић и организована криминална група, познатија под називом ''Српска напредна странка'', па су у складу са таквим жељама сва своја средства усредсредили на остварење тог циља у данима који су претходили 15. марту, а све са крајњим циљем увођења толико жељеног ванредног стања, како би се на тај начин ликвидирала тренутна политичка криза у којој се налазе. О таквом стању ствари говори и састав новоотвореног зоо-врта у центру Београда, у народу познатог под називом ''Ћациленд'': послушници разних врста, од обичних радника јавних предузећа који бране своја радна места до председника општина који бране своје позиције, па разне фаланге батинаша и ситних криминалаца, БИА, полиција у цивилу, па мало металне ограде, па око њих разне полицијске јединице (Жандармерија, Интервента бригада, Полицијска бригада) са свом могућом опремом и оружјем за разбијање демонстрација. Па мало и то, него више стотина ''пољопривредника'' дошло тих дана да оре и фрезира у центру главног града.
Иницијатор фингираног избијања нереда требало је да буде ударни батаљон Новака Недића на челу са академиком Хофманом који хоће да учи, али су студенти и народ својом проницљивошћу лако изашли на крај са том подвалом. Лако је било и предвидети да у сукобу са сировом снагом и максималним одсуством когнитивних капацитета победу односе памет, младост и духовност.
Оно што је посебно индикативно и сликовито описује ситуацију да у фотељи председника седи психички нестабилан човек, који до сржи мрзи српски народ, јесте и чињеница да је, у моменту највеће тишине у којој се Београд нашао тога дана, употребљено још увек непознато оружје, које је емитовало фамозни талас, тј. фијук који је, најприближније описано, изгледао као да авион лети два метра изнад људских глава. Тренутак је био идеалан, неколико стотина хиљада људи у 15-минутном ћутању, саобраћај који је готово потпуно стао у Београду тог дана и улица краља Милана која у том тренутку, са високим зградама које је окружују, добија изглед кланца. Да ли је био звучни топ? Гледајући видео снимке звучних топова, који испустају звук налик на сирену, мислим да није. Верујем да ће време открити о каквој врсти оружја се радило, а да ли је талас био звучни, механички, електро-магнетни или неки четврти требало би да утврди неко стручнији. Као што верујем да ће време открити да ли смо можда послужили као заморчад за испробавање неког новог, нама још увек непознатог, оружја, добијеног од Кинеза или Американаца. Толика самоувереност у наступима експонената свих државних структура да није био употребљен звучни топ и још на то понуда да ФСБ или ФБИ спроведу истрагу, за почетак доста говори између редова. Сада је најбитније не упадати у мрежу теорија завере и упустати се у дубља разматрања да ли је ово или оно, све то је мање битно. Човек је употребио оружје против српског народа, а које оружје сазнаћемо накнадно. То је једино битно.
Још неки од мојих утисака из разговора са припадницима полиције је и тај да више од 70% њих једва чека да се ситуација окрене. Такође, оно што је било приметно је огроман број националних симбола (пароле, тробојке, шајкаче, кокарде, иконе, крстови, кандила, мајице и дуксеви са националним мотивима...) наспрам минорног броја анационалних (видех једну заставу СФРЈ). Кад сам и код те теме, нема бољих гласноговорника Александра Вучића од оних који вичу: ''Где ћеш с оним? Где ћеш с овим? Где ћеш поред оног?'' У оволиком броју људи, наравно да је немогуће очекивати хомогену масу. Било је и десних и левих, по мојим запажањима, неупоредиво више десних.
Такође, након снимака изгледа ''Ћациленда'' или боље рећи обора, који су иза себе оставили батинаши и старлете жељни књиге, не би требало пуно објашњавати какав се људски сој тамо налазио. Ако се добро сећам, један одавде који хоће да учи рече да су тамо били четници...
Још једном понављам, оно што је најважније је то да није успела ниједна замисао ни подвала Александра Вучића.
Ово ће бити јако тешка и дуга борба. Настављамо даље. До слободе.
Десило се доста ствари које говоре о нашој политичкој реалности и садашњости, али и које могу да буду добри показатељи у вези са нашом политичком будућношћу. Александар Вучић је постао председник који је успео да против себе окупи можда и највећи народни скуп у српској историји. Око броја окупљених се манипулише и дискутује на свим странама, али оно што је неоспорно је то да се тог дана у Београду окупило више стотина хиљада људи. То говори много, а мени једну најбитнију ствар, а то је да Александар Вучић на месту председника апсолутно није воља грађана Србије. Такође, потребно је рећи да се такав скуп догодио након бројних саботажа и претњи, али и вишедневног бесомучног ширења лажних гласина од стране како Вучићевих фабрика лажи црвене и пинк боје, тако и од стране највиших и најнижих нивоа власти о томе како се спремају велики нереди, инциденти, крвопролића итд.
Нико, понављам нико, осим Александра Вучића и његових сатрапа није желео инциденте, нереде и немире.
За тако нешто нити је постојала жеља окупљених организатора и учесника протеста (међу њима скоро па и да није било радикалних елемената), нити је постојало политичко вођство међу окупљеним народом, нити је постојала материјална и логистичка припрема за тако нешто. Студенти, као организатори овог протеста, уредно су најавили време почетка и време завршетка протеста ''15. за 15'' и то су и испоштовали. Понављам, изазивање већих нереда желео је само Александар Вучић и организована криминална група, познатија под називом ''Српска напредна странка'', па су у складу са таквим жељама сва своја средства усредсредили на остварење тог циља у данима који су претходили 15. марту, а све са крајњим циљем увођења толико жељеног ванредног стања, како би се на тај начин ликвидирала тренутна политичка криза у којој се налазе. О таквом стању ствари говори и састав новоотвореног зоо-врта у центру Београда, у народу познатог под називом ''Ћациленд'': послушници разних врста, од обичних радника јавних предузећа који бране своја радна места до председника општина који бране своје позиције, па разне фаланге батинаша и ситних криминалаца, БИА, полиција у цивилу, па мало металне ограде, па око њих разне полицијске јединице (Жандармерија, Интервента бригада, Полицијска бригада) са свом могућом опремом и оружјем за разбијање демонстрација. Па мало и то, него више стотина ''пољопривредника'' дошло тих дана да оре и фрезира у центру главног града.
Иницијатор фингираног избијања нереда требало је да буде ударни батаљон Новака Недића на челу са академиком Хофманом који хоће да учи, али су студенти и народ својом проницљивошћу лако изашли на крај са том подвалом. Лако је било и предвидети да у сукобу са сировом снагом и максималним одсуством когнитивних капацитета победу односе памет, младост и духовност.
Оно што је посебно индикативно и сликовито описује ситуацију да у фотељи председника седи психички нестабилан човек, који до сржи мрзи српски народ, јесте и чињеница да је, у моменту највеће тишине у којој се Београд нашао тога дана, употребљено још увек непознато оружје, које је емитовало фамозни талас, тј. фијук који је, најприближније описано, изгледао као да авион лети два метра изнад људских глава. Тренутак је био идеалан, неколико стотина хиљада људи у 15-минутном ћутању, саобраћај који је готово потпуно стао у Београду тог дана и улица краља Милана која у том тренутку, са високим зградама које је окружују, добија изглед кланца. Да ли је био звучни топ? Гледајући видео снимке звучних топова, који испустају звук налик на сирену, мислим да није. Верујем да ће време открити о каквој врсти оружја се радило, а да ли је талас био звучни, механички, електро-магнетни или неки четврти требало би да утврди неко стручнији. Као што верујем да ће време открити да ли смо можда послужили као заморчад за испробавање неког новог, нама још увек непознатог, оружја, добијеног од Кинеза или Американаца. Толика самоувереност у наступима експонената свих државних структура да није био употребљен звучни топ и још на то понуда да ФСБ или ФБИ спроведу истрагу, за почетак доста говори између редова. Сада је најбитније не упадати у мрежу теорија завере и упустати се у дубља разматрања да ли је ово или оно, све то је мање битно. Човек је употребио оружје против српског народа, а које оружје сазнаћемо накнадно. То је једино битно.
Још неки од мојих утисака из разговора са припадницима полиције је и тај да више од 70% њих једва чека да се ситуација окрене. Такође, оно што је било приметно је огроман број националних симбола (пароле, тробојке, шајкаче, кокарде, иконе, крстови, кандила, мајице и дуксеви са националним мотивима...) наспрам минорног броја анационалних (видех једну заставу СФРЈ). Кад сам и код те теме, нема бољих гласноговорника Александра Вучића од оних који вичу: ''Где ћеш с оним? Где ћеш с овим? Где ћеш поред оног?'' У оволиком броју људи, наравно да је немогуће очекивати хомогену масу. Било је и десних и левих, по мојим запажањима, неупоредиво више десних.
Такође, након снимака изгледа ''Ћациленда'' или боље рећи обора, који су иза себе оставили батинаши и старлете жељни књиге, не би требало пуно објашњавати какав се људски сој тамо налазио. Ако се добро сећам, један одавде који хоће да учи рече да су тамо били четници...
Још једном понављам, оно што је најважније је то да није успела ниједна замисао ни подвала Александра Вучића.
Ово ће бити јако тешка и дуга борба. Настављамо даље. До слободе.