[Бенито]

Професор поново као из топа.
Ја бих само још додао и то што Србија није била довољно укључена у помагање устанка од његовог почетка у августу 1875. године. Чак је у неким моментима и саботирала устанак. Деспотовић је успео да заведе ред у трупи, али без конкретне акције из Србије коју су и народ и борци жељно очекивали, устаници нису имали изгледе на успех против редовне турске војске.

На међународном плану, поразу устаника дефинитивно је кумовао договор Аустроугарске и Русије, којом су Босна и највећи део Херцеговине поклоњене Бечу. За то је сазнао Ристић, па је још од почетка 1877. саветовао устанике да се спашавају како знају јер се, по његовим речима, "судбина Босне неће решити устанцима па ма какве размере ови имали".

Да, то је био Рајхштатски споразум, а после и Тајна будимпештанска конвенција, између Аустро-Угарске и Руске Империје. Ристић је касно сазнао за тај споразум. Уосталом, да је знао за договор два цара, а то је, у суштини, било да Босна и Херцеговина припадне под јурисдикцију Беча, а Бугарска под јурисдикцију Петрограда, не би ни улазио у Први Српско-турски рат. Испао је наиван зато што је веровао пансловенском покрету, који је био јак у Русији, али није била то званична руска дипломатија. 
Ту је, у суштини, и највећа грешка Првог Српског турског рата.