[Горски штаб 52]

Тако је, Митићу.

Џорџ Рендел, британски посланик па амбасадор при југословенској влади у Лондону, после девет месеци, када је Каирска афера, како каже Јовановић, досадила свима, дао је предлог о окончању кризе. Укратко, предлог се састојао у следећем: ђенерала Мирковића са пар главних помагача склонити из Каира, а одметнутим официрима преко британске команде једним прогласом поставити питање да ли желе да остану у британској служби (у том случају би се према њима од тада поступало као према британским војницима и раскинула би се свака њихова веза са ЈВ) или желе да се врате у ЈВ. Југословенска влада је прихватила Ренделов предлог, исти је убрзо реализован и већина одметнутих официра се вратила у ЈВ.
Репови које је афера вукла одсечени су тако што је пуковника Миодрага Ракића (који се жестоко замерио одметнутим официрима), на месту команданта југословенских трупа у Каиру, по налогу владе у Лондону, заменио пуковник Димитрије Путник. Пуковник Ракић је на овом месту завршио као замена за првобитно послатог пуковника Миодрага Лозића, који је требало да преузме место команданта југословенских трупа у Каиру од ђенерала Богољуба Илића. Ракићеву смену су захтевали и Британци као неки вид ''накнаде'' за избацивање из игре ђенерала Мирковића.
Тако је коначно ликвидирана Каирска афера, а влада (уз подршку Двора и Британаца) однела победу у сукобу са официрима предвођеним ђенералима Душаном Симовићем, Боривојем Мирковићем и бившим министром војним, Богољубом Илићем.