[Милослав Самарџић]

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ ПАРТИЈАРХА ПОРФИРИЈА

Изражавамо дубоко разочарање, тугу и гнев поводом сусрета патријарха Порфирија са председником Русије, Владимиром Путином, као и изјава које је том приликом дао. Патријарх је рекао да се у Србији „спречава обојена револуција“ и тиме стао раме уз раме са онима који нашу борбу , борбу младих људи за достојанство, правду и слободу, називају државним ударом.

Подсећамо патријарха да студенти нису непријатељи своје земље. Ми смо њена деца. И кад нас називате “револуционарима из увоза”, кад нас ућуткујете, када о нашим захтевима ћутите, Ви не издајете само нас. Издајете истину. Издајете Јеванђеље. Издајете морал који би требало да штитите. Као што је Јуда издао Христа, тако сте Ви, патријарше, издали студенте, народ, и истину.

Ова борба је толико чиста да би свако ко носи мантију требало да стоји уз њу, уз студенте, уз своју децу, на улици, у одбрани достојанства народа. Уместо тога, Ви сте изабрали да седите са аутократом који је своју земљу увео у рат, а у другима подстиче страх, раздор и репресију.

Везе црквеног врха са државном влашћу у Србији су дубоке и опасне. Када црква стаје у одбрану режима уместо народа, она губи свој ауторитет. И постаје инструмент силе, а не вере. Државни врх је систематски обезвредио све што има смисла, све што нас везује за достојанство, заједништво, морал. Обезвредили су знање, понижавањем образовања и науке. Обезвредили су рад, минималним платама и животом у неизвесности. Обезвредили су закон, гажењем институција и селективном правдом. А сада су, зарад свог опстанка на власти, обезвредили и Цркву.

Од светилишта су направили продужену руку политичке пропаганде. Уместо да буде уточиште слабима и ослонац истини, Црква ћути пред неправдом и говори само кад треба да брани режим. Тиме су и њој одузели достојанство, претворивши је у још један стуб система који гази сопствени народ.

Ми не нападамо православље. Ми бранимо његове темељне вредности: истину, правду, љубав, солидарност. Не нападамо веру, ми позивамо на њено аутентично сведочење. Ми ћутање СПЦ нисмо осудили, али Ви наше 16-минутно ћутање јесте.

И зато Вас питамо, патријарше: где сте били када су деца гладна, када жене трпе насиље, када млади беже из ове земље? Зашто Вас нема међу народом?

Црква не пропада када је нападају, већ када је воде недостојни.

Нека свако сам бира стране, ми смо изабрали истину.



Група студената из Ниша

Тешка прелест.