25-04-2025, 12:35 PM
Могуће је да је тај списак из 1964. тачан, али није могуће да се односи само на убијене од Немаца, и то ван борбе.
То јест, изгледа да се списак односи на све страдале, а не на жртве рата, то јест жртве злочина.
Ни Цвтковићева комисија не прави ту разлику, па су на списку били и командант усташа у Шиду, и неки есесовци и неки мађарски стрелаши. Према Нирнбергу, усташе, есесовци и стрелаши не могу се прогласити жртвама, па и не могу бити рехабилитовани.
Немци су бројали убијене, има у Зборнику 12/2. До фебруара 1942. године 22.000 убијених Срба, до краја 1942. године око 50.000 (пишем по сећању). У време угушења Дангићевох устанка, под њихову команду Србије ушла је и источна Босна; ухапшене и заробљене водили су у Београд и другде и стрељали да би постигли квоту стотину за једнога.
Динчић је некада убрајао, утврдио је да су у Србији, у одмаздама и казненим експедицијама на терену, Немци убили нешто испод 70.000 Срба.
На жалост, комунисти су прешли ту цифру.
Цветковићев списак најлакше је допунити уношењем жртава од пре 12. септембра 1944, јер су оне мање-више пописане од стране Недићеве полиције. Само у зборнику јњдичевских докумената, зборник 1/21, има око 1.000 имена. Занимљиво је да приређивачи зборника нису оспоравали убиства, већ су додавали напомене типа: Ова акција била је дело тог и тог одреда. Изгледа да су комунисти пре 12. септембра убили око 5.000 или 6.000 Срба.
Списак могу допунити и учвршћивањем нашег за КГ округ. Сакупили смо 1399 имена, без Качерског среза, где је познато стотинак имена, док је комисија објавила око 650 убијених и несталих (са Качерским срезом). Несталих ми имамо више стотина - заправо има око 1.000 несталих, али нисмо уписали све (Архив Шумадије, Фонд Управа народних добара). Већина несталих јесте убијена од комуниста, али, за сада нема доказа, тј. уписивали смо само потврђене и само убијене ван борбе (што је грешка, пошто су комунисти били терористи, па би требало уврстити и убијене у борби).
То јест, изгледа да се списак односи на све страдале, а не на жртве рата, то јест жртве злочина.
Ни Цвтковићева комисија не прави ту разлику, па су на списку били и командант усташа у Шиду, и неки есесовци и неки мађарски стрелаши. Према Нирнбергу, усташе, есесовци и стрелаши не могу се прогласити жртвама, па и не могу бити рехабилитовани.
Немци су бројали убијене, има у Зборнику 12/2. До фебруара 1942. године 22.000 убијених Срба, до краја 1942. године око 50.000 (пишем по сећању). У време угушења Дангићевох устанка, под њихову команду Србије ушла је и источна Босна; ухапшене и заробљене водили су у Београд и другде и стрељали да би постигли квоту стотину за једнога.
Динчић је некада убрајао, утврдио је да су у Србији, у одмаздама и казненим експедицијама на терену, Немци убили нешто испод 70.000 Срба.
На жалост, комунисти су прешли ту цифру.
Цветковићев списак најлакше је допунити уношењем жртава од пре 12. септембра 1944, јер су оне мање-више пописане од стране Недићеве полиције. Само у зборнику јњдичевских докумената, зборник 1/21, има око 1.000 имена. Занимљиво је да приређивачи зборника нису оспоравали убиства, већ су додавали напомене типа: Ова акција била је дело тог и тог одреда. Изгледа да су комунисти пре 12. септембра убили око 5.000 или 6.000 Срба.
Списак могу допунити и учвршћивањем нашег за КГ округ. Сакупили смо 1399 имена, без Качерског среза, где је познато стотинак имена, док је комисија објавила око 650 убијених и несталих (са Качерским срезом). Несталих ми имамо више стотина - заправо има око 1.000 несталих, али нисмо уписали све (Архив Шумадије, Фонд Управа народних добара). Већина несталих јесте убијена од комуниста, али, за сада нема доказа, тј. уписивали смо само потврђене и само убијене ван борбе (што је грешка, пошто су комунисти били терористи, па би требало уврстити и убијене у борби).