[Бенито]

Петар Војков, хемичар, лопов, битанга и револуционар учествовао је активно у убиству породице Романов. Његовог брата су обесили 1905. године, као једног од коловођа неуспеле револуције. Петар Војков је био задужен за набавку бензина и соне киселине којим су посута тела убијених. Два тела су тим бензином спаљена, па зато и данас има оних који не верују у ту причу. Углавном, зна се да је Војков покрао драгоцености са мртвих тела. Не све, јер у журби су му неке драгоцености промакле.
Али да не дужим, средином двадесетих година прошлог века, Војков је постао амбасадор СССР у Пољској. Тамо су га често виђали по отменим и мање отменим хотелима и ресторанима, где се разбацивао новцем. Тада је имао обичај да показује прстен са великим рубином,  тврдећи да је то императорски прстен кога је лично скинуо са прста  Николаја Другог, и то тако што му је мртвом одсекао прст.
Борис Коверда ( Петроград 1908- САД 1987) био је гимназијалац и избеглица од Октобарске револуције, у којој су му бољшевици убили пола фамилије. Живео је у Виљнусу, који је тада још био део Пољске. Од детињства гајио је велику мржњу према бољшевицима. Пошто је чуо за случај Војков, одлучио је да га ликвидира. Пиштољ му је набавила једна анти- бољшевичка организација. Дошао је у Варшави и пријавио се у неком хотелу. Сваки дан је куповао све варшавске новине, не би ли сазнао нешто о кретању Војкова. Једног дана, у јулу 1927. године, је прочитао да ће у Варшаву приспети неки совјетски дипломата из Лондона. Напунио је пиштољ и отишао на железничку станицу да види да ли ће се и Војков тамо појавити. Чим је угледао Војкова, извукао је пиштољ и пет пута пуцао у његовом правцу. Два метка била су смртоносна. Војков је уз све почасти сахрањен као херој Совјетског савеза иза Лењиновог маузолеја у Москви. И данас је његов гроб тамо. Једна улица у Санкт-Петербургу носи име по Војкову.
Борис Коверда је осуђен на доживотну робију. Маршал Берзуцки му је после десет година тешке робије одредио помиловање, под условом да га прими нека држава, јер не може остати у Пољској. Прима га, наравно, Краљевина Југославија. Долази у Вршац где завршава гимназију и запошљава се. Незнано када избегао је у САД, где је написао своја сећања пред смрт.
Ето, тај Борис Коверда који је убио једног од убица руске царске породице, био је још једна веза између тог злочина и касније Југославије.

Ево тог давног одговора.