03-05-2025, 04:47 PM
Краљ Александар Обреновић је начелно пристао на Конкордат, зато што је сматрао да ће се тиме Срби римокатолици, који живе у Аустро-Угарској и Османској царевини везати за Краљевину Србију као матицу српског народа и неће бити асимиловани приликом решавања Источног питања.
То је била званична његова прича.
Знао је да ће, као и у случају његовог оца, против Конкордата бити митрополит Михаило и цео Синод, али разматрао је он начине како да их "сломи".
Зашто је одустао?
Врло једноставно, зато што је пропао главни разлог зашто је он начелно био за Конкордат. А то нису били Срби римокатолици ван Србије. То је био он сам.
Краљ Александар Обреновић ишао је у посету Италији и италијанском краљу Умберту, јер му је пало на памет да избегне аустроугарског цара као проводаџију, због блискости цара Франца Јозефа са његовим оцем Миланом, а Александар је желео да реши питање своје женидбе без мешања оца, који се трпао у сваки детаљ Александрове владавине.
Његова идеја, не мање вијугава од оних потеза које је умео да изведе његов отац, била је да се ожени неком немачком принцезом римокатоличке вере, а да папа Лав 13 дозволи да она пређе у православље, како би се венчали у православној цркви, јер тада српска црква није дозвољавала венчања са иноверним. Заузврат, краљ Александар би потписао Конкордат за територију Краљевине Србије, без обзира да ли ће српска црква бити сагласна са том одлуком. Дакле, једини прави разлог зашто је краљ Александар Обреновић начелно пристао на Конкордат био је из личних разлога, као готово свака одлука оба последња владара из династије Обреновић, који су сваку политичку одлуку везивали и за неку личну корист.
Цео посао је пропао када је италијанска краљица, после краљеве посете Ватикану, примила краља у палати у Риму. Она му је тада дошапнула да се не нада женидби са неком од германских принцеза, било да је римокатолкиња или протестантка, јер постоје "снажни утицаји многих моћних људи да до таквог брака не дође".
По повратку у Краљевину Србију, краљ Александар Обреновић се срео са митрополитом Михаилом Јовановићем, а на том састанку питање Конкордата није ни поменуо. Нити је то питање икада више помињао.
Ето, то је главни разлог зашто је краљ Александар Обреновић начелно пристао на Конкордат, а потом ћутке од њега одустао.
То је била званична његова прича.
Знао је да ће, као и у случају његовог оца, против Конкордата бити митрополит Михаило и цео Синод, али разматрао је он начине како да их "сломи".
Зашто је одустао?
Врло једноставно, зато што је пропао главни разлог зашто је он начелно био за Конкордат. А то нису били Срби римокатолици ван Србије. То је био он сам.
Краљ Александар Обреновић ишао је у посету Италији и италијанском краљу Умберту, јер му је пало на памет да избегне аустроугарског цара као проводаџију, због блискости цара Франца Јозефа са његовим оцем Миланом, а Александар је желео да реши питање своје женидбе без мешања оца, који се трпао у сваки детаљ Александрове владавине.
Његова идеја, не мање вијугава од оних потеза које је умео да изведе његов отац, била је да се ожени неком немачком принцезом римокатоличке вере, а да папа Лав 13 дозволи да она пређе у православље, како би се венчали у православној цркви, јер тада српска црква није дозвољавала венчања са иноверним. Заузврат, краљ Александар би потписао Конкордат за територију Краљевине Србије, без обзира да ли ће српска црква бити сагласна са том одлуком. Дакле, једини прави разлог зашто је краљ Александар Обреновић начелно пристао на Конкордат био је из личних разлога, као готово свака одлука оба последња владара из династије Обреновић, који су сваку политичку одлуку везивали и за неку личну корист.
Цео посао је пропао када је италијанска краљица, после краљеве посете Ватикану, примила краља у палати у Риму. Она му је тада дошапнула да се не нада женидби са неком од германских принцеза, било да је римокатолкиња или протестантка, јер постоје "снажни утицаји многих моћних људи да до таквог брака не дође".
По повратку у Краљевину Србију, краљ Александар Обреновић се срео са митрополитом Михаилом Јовановићем, а на том састанку питање Конкордата није ни поменуо. Нити је то питање икада више помињао.
Ето, то је главни разлог зашто је краљ Александар Обреновић начелно пристао на Конкордат, а потом ћутке од њега одустао.