06-05-2025, 11:55 PM
(06-05-2025, 11:04 PM)Коле Којот Пише:Док је био "цивилно лице", Петар Карађорђевић је био човек коме је био забрањен улазак у Србију и сва имовина њега и његове фамилије била је национализована.(06-05-2025, 10:35 PM)Милослав Самарџић Пише:(06-05-2025, 04:25 PM)Коле Којот Пише: Наведите јавне објекте/установе (цркве или неки други религијски објекти, школе, болнице, музеји, домове културе, итд.) да су направљене/финансиране поштено (да држава/владар/властела или криминлци нису учествовали у томе), тј. да их је сам народ финансирао новцем, радом, материјалом.
Ја ћу да почнем:
- школа која мени тренутно пада на памет је прва школа у Котражи, основана крајем 18. и почетком 19. века.
Ако нпр. црква на Опленцу није сазидана поштено, онда...
Задужбинар цркве је био краљ Петар I, тј. владар. Тако да отпада.
Да је подигао цркву док је био цивилно лице, онда би се и могло узети у обзир.
А што се тиче финансирања изградње цркве на Опленцу она је, скоро до последњег детаља, позната.
Исти принцип важи и за све друге задужбине у Србији, или ван њених садашњих граница.
Дакле, прво би требало знати тачно како је и из којих средстава нека задужбина саграђена, па онда евентуално донети неки закључак.
То да ли је нека задужбина саграђена у време док је неко био на власти или није, може да буде битно, али и не мора.
Ево, ако треба пример, а знам их много, навешћу само један:
Дом студената Универзитета у Београду под именом "Дом краљ Александар Карађорђевић" направљен је од добровољних прилога Срба (и не само Срба) са подручја Суботице. При крају радова је понестало средстава да се заврши, није била у питању велика сума новца, па је краљ Александар Карађорђевић дао тај новац са своје Цивилне листе, на отплату на 12 месеци. Из захвалности, то Друштво из Суботице је одлучило да тај Дом студената носи краљево име.
То је један пример, где је финансирање пројекта и израде неког објекта био неспоран. Има, наравно, и неких супротних примера, али генерализовати нешто је потпуно бесмислено.