[milan]

Немојте људи,вређати једни друге ,сукоб је мишљења,морамо научити да саслушамо једни друге,без вређања,псовања и слично...Кизо,поред Миле има и она Доротеја,ваљда Антић и она је у изгнанству,ваљда у Дубровнику...Нешто размишљам,како они оду тако у Хрватску?Наш човек оде у Книн,слуша песме Баје у колима,и ухапсе те тамо...а ови,само црвени тепих што им нису поставили...Мислим да је Мила ишла да их дочека у Бечу,неке студенте... Сви они студенти овде,хоће ли ићи на предавања,зна ли се шта?Или ће завршити online....Опарио се и Динко ,добио спор против Горана Давидовића,званог Фирер,јел се сећате њега и Национални строј....Усташа је био и пре,није само после оног дивљења Шакићем,ево саопштења Давидовића...

И мени закуцаше извршитељи.
На основу пресуде из 2009. тужиоца Динка Грухоњића дужан сам да исплатим више од 738.000 динара. Пресуда је постала правоснажна 2010.
у време када сам већ био у емиграцији. Динко Грухоњић је због навода у књизи Случај Национални строј издате 2006. „претрпео душевне болове због повреде части, угледа и права личности“.
У правоснажној пресуди се то односи искључиво на део реченице „вешти манипулатор и пропагандиста“ иако се није наводило његово име, и на тврдњу да је уређивао лист „Безбожник“, иако се такође није наводило његово име. Остале наводе за које ме је тужио попут имена Сабахудин и страних служби, суд је одбацио у другостепеној пресуди.
Извршитељима је предмет предат 2016.
па није дошло до застаре наплаћивања.
738.000 динара укључује: главницу и камате Динку Грухоњићу, судске и трошкове извршитеља.
У Србију сам се са породицом вратио из емиграције. Ово је мали део онога што ме је дочекало.
Ако желим да и даље живим и радим у Србији тај новац се мора платити или следи пленидба имовине.
Друга опција је да се опет селим из Србије са породицим у избеглиштво, опет да ме отерају из мог родног града Новог Сада где су ми и деца кренула у школу. Тако вам је то. Харач се платити мора. Бити Србин кошта.