19-05-2025, 11:37 PM
Од данас:
У Ариљу је покренута петиција да се НЕ ПРОМЕНИ име улице Виктора Зевника, народног хероја Другог светског рата, једног од четворице са тим одликовањем са територије бившег Ариљског среза, сада општине Ариље.
Ко није прочитао књигу Младомира Ћурчића "Парастос у Клисури", боље да и не чита овај пост, јер је бесмислено објашњавати ко је и шта био тај Виктор Зевник. Углавном, једна од најдужих, ако не и најдужа улица у Ариљу носи његово име.
Дакле, најдужа улица у Ариљу не носи име краља Драгутина, ктитора манастира у Ариљу, који је дуго био и седиште епископије, а сада је црква у Ариљу, на чијем поседу је, практично, и настала варошица Ариље, него по словеначком избеглици кога је тај крај најљубазније дочекао тог пролећа 1941. године, када је протеран од Немаца, да би му он много лепо вратио већ на јесен исте године, крунисавши своју делатност језивим злочином у манастиру Клисура.
Врхунац је што је иницијатива за промену имена улице Виктора Зевника покренута почетком 2000-их, и добила већину на СО Ариље (за одлуку гласали одборници десетак партија, од ЛДП до СРС, једини против били С(пасиоци)ПС) . Међутим, име улице није промењено јер одлука није била усаглашена са "републичким органима". То како Предраг Марковић, као и многи комунисти пре њега, контролише доделе и преименовање имена улица по Србији, биће посебна тема.
Овде треба нагласити да, у овом тренутку, нико није ни тражио преименовање улице Виктора Зевника у Ариљу. Споменик његовој жртви, монахињи Ђенадији, је замисао и дело једног човека и још пар ентузијаста, без било какве политичке или друштвене амбиције.
Али, комунисти којима је политичка и друштвена амбиција смисао живота, одмах су, по сазнању да је споменик подигнут и освештан, покренули иницијативу да се НЕ ПРОМЕНИ име улице великог зликовца и њиховог "народног хероја".
То довољно говори где живимо.
У Ариљу је покренута петиција да се НЕ ПРОМЕНИ име улице Виктора Зевника, народног хероја Другог светског рата, једног од четворице са тим одликовањем са територије бившег Ариљског среза, сада општине Ариље.
Ко није прочитао књигу Младомира Ћурчића "Парастос у Клисури", боље да и не чита овај пост, јер је бесмислено објашњавати ко је и шта био тај Виктор Зевник. Углавном, једна од најдужих, ако не и најдужа улица у Ариљу носи његово име.
Дакле, најдужа улица у Ариљу не носи име краља Драгутина, ктитора манастира у Ариљу, који је дуго био и седиште епископије, а сада је црква у Ариљу, на чијем поседу је, практично, и настала варошица Ариље, него по словеначком избеглици кога је тај крај најљубазније дочекао тог пролећа 1941. године, када је протеран од Немаца, да би му он много лепо вратио већ на јесен исте године, крунисавши своју делатност језивим злочином у манастиру Клисура.
Врхунац је што је иницијатива за промену имена улице Виктора Зевника покренута почетком 2000-их, и добила већину на СО Ариље (за одлуку гласали одборници десетак партија, од ЛДП до СРС, једини против били С(пасиоци)ПС) . Међутим, име улице није промењено јер одлука није била усаглашена са "републичким органима". То како Предраг Марковић, као и многи комунисти пре њега, контролише доделе и преименовање имена улица по Србији, биће посебна тема.
Овде треба нагласити да, у овом тренутку, нико није ни тражио преименовање улице Виктора Зевника у Ариљу. Споменик његовој жртви, монахињи Ђенадији, је замисао и дело једног човека и још пар ентузијаста, без било какве политичке или друштвене амбиције.
Али, комунисти којима је политичка и друштвена амбиција смисао живота, одмах су, по сазнању да је споменик подигнут и освештан, покренули иницијативу да се НЕ ПРОМЕНИ име улице великог зликовца и њиховог "народног хероја".
То довољно говори где живимо.