[Милослав Самарџић]

Парастос у Клисури

Како је уништен споменик једној жртви, да би се на његовом месту подигао споменик џелату, који је при томе проглашен за жртву?

ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Да ли ће се икада искоренити последице комунистичке власти – то је прво питање које се намеће после читања књиге Младомира Ћурчића “Парастос у Клисури“.
Ћурчићева књига спада у тзв. локалну, може се рећи и у микро историју, јер је у епицентру само једно место, Манастир Клисура у долини реке Моравице, између Ариља и Ивањице, и само један догађај – злочин почињен у овом Манастиру 9. децембра 1941, с епилогом у виду подизања спомен-плоче на месту злочина, 29. јуна 2014. године. Међутим, прича је универзална, класична, прави пример како један локални догађај може разумети и неко с другог краја планете.
Књига попут ове је управо оно што нам недостаје, јер живимо у доба инфлације крупних речи и парола, које маскирају и прикривају суштину приче. Да ли неко то систематски смишља или не, тек, већ површни преглед штампе и интернета показује доминацију флоскула типа: у рату нема невиних, сви су чинили злочине, и једни и други су исти и сл. Због тога је уобичајен политички говор постао онај о превазилажењу подела, националном јединству, помирењу, итд, где се пре свега мисли на “четнике и партизане“.
Младомир Ћурчић на једном, хируршки прецизно и доказима убедљиво поткрепљеном примеру, открива да такав манир у ствари значи заборав жртве уз истовремено слављење џелата као жртве. Како се све то чини под патронатом и световних и духовних власти, последице су несагледиве и у моралном и у сваком другом смислу.
Како ја Манастир Клисура стигао у ову причу?

Наставак:
http://www.pogledi.rs/parastos-u-klisuri/

НАРУЏБИНЕ
Књигу ''Парастос у Клисури'' можете поручити од аутора, по цени од 500 динара. Уплате на рачун 205-9001009941869-44, на име аутора. Рачун је код Комерцијалне банке. Након уплате јавите своју адресу СМС-сом или позивом на 063/272-936.

[Бенито]

Ову књигу заиста треба прочитати. На само једном страшном догађају и злочину, а таквих је за време Другог светског рата било безброј, јасно се и прецизно види како су деловали комунисти. Што је још важније, а да тога нема вероватно се аутор не би одлучио да овој теми посвети посебну књигу, та тактика се наставља и данас. Само се данас као носиоци те политике појављују они који су дуго били скривени. Чак и владике СПЦ.
Одлична књига. Написаћу посебни осврт о реакцији културне јавности на ову књигу.

[Милослав Самарџић]

Написаћу посебни осврт о реакцији културне јавности на ову књигу.

Јел ти то нека фора?

[Бенито]

Кажу да књиге не мењају ништа.
У овој књизи аутор је поставио архивски документ из кога се види коме су комунисти доделили сваку од парцела земљишта и шума које су претходно одузели из власништва манастира у Клисури. Пре неку годину један човек је купио ову књигу и на том списку пронашао име свог деде и број парцеле која је у његовом власништву и коју је обрађивао. Није ни знао да та парцела коју је наследио по старини није припадала његовој фамилији него да је отета од манастира у Клисури.
Одмах је отишао у манастир да се посаветује са игуманијом. Она му је рекла да је његова воља шта ће урадити и упутила га на општинску власт у Ариљу. Човек је отишао у катастар и општину и за неколико дана власништво над парцелом вратио у окриље манастира у Клисури. То га је поприлично коштало јер су таксе сада велике, али је сада бар миран.
Имају неке сврхе све ове књиге које објављујемо.

[Милослав Самарџић]

Да, имају...

[Бенито]

Изашло је друго ДОПУЊЕНО издање књиге "Парастос у Клисури". Ова књига је, својевремено, изазвала велико интересовање, због изузетно специфичне теме. Овог пута књига је допуњена новим историјским подацима, на врло ефектан начин, и сада добијамо комплетну слику о трагедији коју је преживео и још увек преживљава српски народ.

[Милослав Самарџић]

Из штампе је изашла књига "Парастос у Клисури",друго допуњено издање, аутора Младомира М Ћурчића.Ова изузетна књига,која је својевремено изазвала велику пажњу стручне и интелектуалне јавности, обилује новим подацима,као и прилогом о историји Хајдучке цркве,која и данас поносно стоји на Градини,на улазу у Клисуру реке Моравице, између ивањичке и ариљске општине.

"Парастос у Клисури"посветио је и академик Матија Бећковић, а поговор је дело Милослава Самарџића.Књига је илустрована чудотворним крстом, који је направио патријарх српски Павле.Крст је израдио у дуборезу и поклонио га манастиру у Клисури.Благотворност овог крста,као амајлију, треба да има свака породица у кућној библиотеци.Књигу "Парастос у Клисури"можете поручити на мејл адресу: mlad.curcic@gmail.com или на број телефона:063 272-936.Цена једног примерка књиге "Парастос у Клисури"је 500динара+поштарина.

[Горски штаб 52]

[Шумадинац]

Недалеко од цркве Светог Илије Громовника на Градини, 19. новембра 2024. године, уз помоћ верног народа, подигнут је споменик Ђенадији Ђорђевић, искушеници манастира Светог Архангела Михаила и Гаврила у Клисури. Ђенадију су, 7. децембра 1941. године, силовали и убили припадници војске Комунистичке партије Југославије, познатији под називом партизани и притом девастирали и опљачкали овај манастир. Више појединости о овом историјском догађају налази се у књизи Младомира Ћурчића "Парастос у Клисури". 
Бог душу нек прости Ђенадији Ђорђевић и дарује јој Царство небеско.

[Шумадинац]

[Горски штаб 52]

[Шумадинац]

Код споменика искушеници Ђенадији, подно Хајдучке цркве у атару села Радаљево, 17. маја 2025. године.

[Шумадинац]

[Бенито]

Од данас:
У Ариљу је покренута петиција да се НЕ ПРОМЕНИ име улице Виктора Зевника, народног хероја Другог светског рата, једног од четворице са тим одликовањем са територије бившег Ариљског среза, сада општине Ариље. 
Ко није прочитао књигу Младомира Ћурчића "Парастос у Клисури", боље да и не чита овај пост, јер је бесмислено објашњавати ко је и шта био тај Виктор Зевник. Углавном, једна од најдужих, ако не и најдужа улица у Ариљу носи његово име. 
Дакле, најдужа улица у Ариљу не носи име краља Драгутина, ктитора манастира у Ариљу, који је дуго био и седиште епископије, а сада је црква у Ариљу, на чијем поседу је, практично, и настала варошица Ариље, него по словеначком избеглици кога је тај крај најљубазније дочекао тог пролећа 1941. године, када је протеран од Немаца, да би му он много лепо вратио већ на јесен исте године, крунисавши своју делатност језивим злочином у манастиру Клисура.
Врхунац је што је иницијатива за промену имена улице Виктора Зевника покренута почетком 2000-их, и добила већину на СО Ариље (за одлуку гласали одборници десетак партија, од ЛДП до СРС, једини против били С(пасиоци)ПС) . Међутим, име улице није промењено јер одлука није била усаглашена са "републичким органима". То како Предраг Марковић, као и многи комунисти пре њега, контролише доделе и преименовање имена улица по Србији, биће посебна тема.
Овде треба нагласити да, у овом тренутку, нико није ни тражио преименовање улице Виктора Зевника у Ариљу. Споменик његовој жртви, монахињи Ђенадији, је замисао и дело једног човека и још пар ентузијаста, без било какве политичке или друштвене амбиције.
Али, комунисти којима је политичка и друштвена амбиција смисао живота, одмах су, по сазнању да је споменик подигнут и освештан, покренули иницијативу да се НЕ ПРОМЕНИ име улице великог зликовца и њиховог "народног хероја".
То довољно говори где живимо.