[Ђорђе Ивковић]

РУЖНИ ЉУДИ



Гост аутор: Бранко Анђић

 

Септембар, 1987. лита Комижа/Београд.

Књижевне новине, 15. 09. 1987.

Добио сам партију преферанса, пиће је било добро расхлађено, мирис боровине и јода, хладовина, ведро небо и шум таласа, али ипак чеко потуљено осећање преваре испуњавало ми је стомак још пре но што сам подигао главу да проверим откуд тај утисак. Као летњи резиме на острву сред Јадрана с чијих су плажа декретом протерани странци. Војска им не да на Вис, па се човек брзо на добро навикне: зато ми не недостају ни поховани Северњаци, нити ми смета одсуство припитих, задриглих Бавараца, намирисаних Медитеранаца, препакованих Средњеевропљана; осим патриотског приморског миљеа који и у сред лета може да се похвали непомахниталим животом, као и моји саиграчи, радујем се што сам доласком овамо најурио масохизам упоређивања властитих могућности са „остатком света“: кад се одмарам не волим о себи лоше да мислим; решио сам да ми буде добро и зато ме чуди тај нејасни предзнак да нешто није у реду; тек кад крај мене промакну:

а) дебела, шеснасстогодишња целулитичарка,

6) рахитични отац породице о кухињском крпом уместо пешкира,

ц) бубуљичава мајка породице што жваће док говори, и кад на њих нико не покаже прстом постаје ми јасно да се са прекрасним, у кич огрезлим. 3ар примичем, у ствари, Ноћи Ругоба.

Сурово је али истинито: наказе су одувек нека врста циркуске атракције, али шта су наказе које чине стандардни просек? На једној од ретких етничко-чистих југословенских плажа суочавам се са немилосрдном истином: поружнели смо као народ који је био леп.

Кад човек пође уз/низ Јадран усред лета, види шаренило укуса и неукуса, лепоте и ружноће; тамо на обали има спасоносну могућност да пронађе ружног странца, а да лепојку чврстих, препланулих груди унапред прогласи наше горе листом; може да се руга надмоћно малограђанском неукусу изобиља и разметања цркавицом више; може да уздише за правим атрибутима богатства по луксузним хотелима; може да завиди чудацима што иду за својом духовном звездом-водиљом у прозуклом шорцу и једној мајици с ранцем на леђима, неосетљиви на не маштину; једино чему не може да завиди налази на етнички, чистој југословенској плажи: одсуство идентитета;...


ОСТАЛО:
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2025...st_20.html