[sagus]

Тако је Ђуро

Милош Илић, рођен 1884. године у Шапцу, био је пионир српског ваздухопловства и један од најистакнутијих авијатичара свог времена. Након завршене Војне академије, са само 23 године постао је члан 8. пешадијског пука. Ипак, права историја почиње 1912. године када постаје један од шест чланова који су отишли у Француску како би похађали пилотску школу.
Исте године, 1913., Илић је учествовао у првом бомбардовању у историји српске авијације. Тај чин остао је забележен у историји као допринос борбама око Скадра, у подручју где је Есад Паша пружао отпор црногорским трупама.
Током Великог рата, Милош Илић је био командант Аеропланске ескадре, а након тога је основао прву авијатичарску школу у Србији, у Пожаревцу. Такође је основао механичарске радионице распоређене широм земље, чиме је значајно доприносио развоју српске војне авијације.
Његова храброст и посвећеност нису стали ни након рата. Прошао је Голготу Албаније, а након доласка на Kрф, служио је у 9. пешадијском пуку и учествовао у свим кључним борбама од Солунског фронта па до ослобођења Србије.
После рата, отишао је у пензију са чином капетана прве класе, али није мировао. Активно је радио на побољшању животних услова у својој средини. Био је оснивач читаонице, певачког друштва, али и веслачко-пливачког клуба, препознајући важност пливања, с обзиром на то да је многим војницима током рата то била велика слабост.
Милош Илић је, осим што је оснивач спортског друштва Чукарички, уписан златним словима у историју српске авијације и спорта. Живео је у Београду до своје смрти 7. фебруара 1960. године.